Autor: Žerom Ferari
Strana: 136
► Ostali detalji

Fasciniran likom nemačkog fizičara Vernera Hajzenberga (1901–1976), koji je, nakon što je razvio čuveni „princip neodređenosti”, postavio osnove kvantne mehanike, za šta je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1932, jedan mladi, otrežnjeni pretendent na zvanje filozofa trudi se da kroz životni put tog izuzetnog naučnika, suočenog sa usponom nacizma, sagleda razmere zla kakvo je i dalje na delu u savremenom svetu, pokušavajući istovremeno da prihvati odgovornost za neispunjenost i manjkavost sopstvenog života. Ovim romanom, u kojem ulaze u rezonancu tragedije poslednjeg svetskog sukoba i današnjica izjedana materijalnim strastima, Žerom Ferari postavlja na scenu susret, sličan Ikarovom padu što se stalno ponavlja, između čovekove duše i tajanstvene lepote sveta, susret koji večito ugrožava to što ga preotimaju teorija koja u praksi skreće na stranputicu i blistava prvobitna nevinost u stanju propadanja.Zatvarajući junake u fizički ograničen prostor, Žerom Ferari ostavlja im širok mentalni prostor za preispitivanje izbora koje su načinili, u složenim okolnostima u kojima savest naizgled ne može da pruži jasan odgovor. Samozavaravanje i samoopravdavanje postaju glavno oružje u suočavanju sa stvarnošću, koje se time dovodi do svoje suprotnosti. Rešenje se, međutim, ne nalazi ni u ciničnom i razočaranom pogledu na stvarnost, koji čoveku pruža lažan osećaj da mu je „sve jasno”. Možda izlaz predstavlja otvaranje prema univerzalnim i neprolaznim lepotama sveta, ali pitanje je da li su ljudi uistinu kadri za to.