Autor: Žoao Reiš
Strana: 122
► Ostali detalji

Nad papirima rasutim u velikom metežu vidim kovertu sa svojim imenom, već sam bio zaboravio na nju, da, pristigla je juče, od Valida, mog izdavača, tog krvopije, šta li hoće taj krmak kada me poziva u svoju kancelariju, otići ću tamo popodne, čak ni šešir nemam da se dostojno predstavim, nosim stari kišobran a on to možda ni ne primećuje, taj pacov retko obraća pažnju na takve stvari, tip i dalje živi u prošlom veku, ima bankarski račun pun do krova, njegova čekovna knjižica ima listova koliko i Biblija, ali štedi koliko može, kladim se da ni ne ruča samo da bi uštedeo, taj debeli stršljen morao bi bolje da mi plaća, smatra sebe velikim gospodinom jer ima pola tuceta dobrih knjiga, na kraju krajeva, šta mi preostaje nego da odem, nije to mnogo posla, mnogo mi duguju, ali malo plaćaju, dođavola sa svim tim, dođe mi da pocepam pismo; sve u svemu, znam da ću otići tamo.

O PISCU
Ovo je prvi roman portugalskog pisca mlađe generacije Žoaoa Reiša (1985), koji je autor lično preveo na engleski. Kao beba, sa svega šest meseci života, doživeo je saobraćajni udes i tom prilikom zadobio povrede glave, što mu je, u mnogome odredilo karijeru. Radeći u mladosti svakojake poslove kako bi preživeo, pronašao je deo svog bića u hevi-metal muzici a prevodilački posao mu konačno omogućava da stekne dovoljno veštine i iskustva kako bi se i sam oprobao u pisanju. Među svojim uzorima, Reiš ističe Dostojevskog, Beketa i Tomasa Bernharda. U ovoj knjizi možete pronaći svakog od njih.