Аутор: Немања Јовановић Мања
Страна: 92
► Остали детаљи

Дело Прелепи Драгоњин представља олујно и „сасвим необуздано“ сведочанство о узвишеном страдању. Главни лик, Нађушка, у зору свог живота бори се са сутоном властитих снова. Изгубивши оне које је волела свог оца Драгоњина и свог мушкарца Мањонова – млада Нађушка урања у интроспекцију без предаха, а њена треперућа, песничка душа све више и све одлучније тоне у самоћу и мрак...

Одбијајући све везе са спољашњим светом, Нађушка сања о прохујалом раздобљу радости, непрестано се присећајући Мањонова и оних божанствених тренутака проведених с њим. Њему се обнажила... предала му је власт над својим телом и својим мислима, а сад мора да се избори са трагичном збиљом свог живота, и да донесе најважнију одлуку...

Од вољених напуштена, обујмљена лудилом, Нађушка живи у прошлости, покушавајући да изнађе снагу за нови дан, у потпуности се предајући амбивалентним осећањима према Мањонову, и сматрајући да ју је живот издао, те да само луд човек може изнаћи у себи ту гранитну вољу да настави и да из свеколиког мрака свог живота породи смисао и звезду водиљу.

Мањонов ју је заувек напустио, не знајући да ју је начинио бременитом. Сад Нађушка мора да убеди себе у известан циљ, у врховну вредност ка чијем ће остварењу управити своје хтење, и на тај начин искупити своје постојање.

Прелепи Драгоњин јесте дело о неупитној снази сећања, једно дубоко потресно дело, које у извесној мери опипава пулс самог времена. То је високополетна, високоуздајућа резонанца „унутарњег хаоса“ једне девојке од „двадесет и кусур лета“, безмало веран приказ њених борби и превирања, вредновања и осуђивања, њених Не и Да, и напослетку, можда и одговор на оно темељно и вечно философско питање: Вреди ли живети?