MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Knjige▹PravoslavljeЕкуменизам
    Православна црква и римокатолицизам: Од догматике до аскетике
    Аутор: -
    Страна: 424
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A
    УВОДНА РЕЧ

    Пред читаоцем је други том зборника о Православљу и римокатолицизму. Први, под насловом "Истина је једна - Свети Оци Православне Цркве о римокатолицизму" (Лио, Горњи Милановац 2001.), изнео је погледе Отаца и Учитеља Цркве на папизам и западну духовност; овај други наставља у том правцу, доносећи истраживања савремених аутора.

    У последње време, екуменизам је престао да буде помодарство и постао начин мишљења и живота многих. Догматске разлике између православног Хришћанства и римокатолицизма се минимизирају, а поједини црквени делатници за Ватикан користе појам "цркве сестре" (који је до сада био резервисан само за Помесне Православне Цркве.) Тврди се чак да су Исток и Запад, без обзира на различиту догматику и духопне традиције, "два плућна крила Европе". Да ли је баш тако?

    Питање није само у догматици (мада је она основа свега). Питање је у начину молитве, општења са Богом, у идеалу светости. Ћакон Андреј Курајев је потпуно у праву кад упозорава на утопичност екуменизма: "Када би се религија сводила на догматику, било би могуће приморати групе стручњака- богослова на сагласности око тумачења текстова Еванђеља. Али начини молитве и ликови "унутрашњих људи" не могу се изменити примањем "експертског консензуса" . Реч се оповргава речју, али шта ће оповргнути живот, питао се Свети Григорије Палама! .. .! Мени није јасно зашто световна штампа даје највише комплименте немачкој црквеној Реформи, немачком протесту против латинства, а сматра скоро срамним аналогну побуну Грка скоро пола миленијума раније? Зашто је устанак Немаца - протестаната против папе нешто "прогресивно" и "демократски", а слична позиција Грка и Руса нешто за осуду? Зашто од протестаната нико не тражи да се сједине с католицима? Зашто се тај унионални притисак врши само на православце? Зашто у свету у коме су речи "независност" и "аутохтоност" у најширој употреби независност православља од Запада изгледа као дефектност? Значи, има неке дволичности у тој секуларној унионистичкој пропаганди" (А. Курајев: "Традиција. Догмат. Обред", Москва - Клин 1995.) Дакле:

    1. Православље и римокатолицизам су два различита духовна искуства, две потпуно различите догматике, аскетике, етике; циљ ове књиге је да то покаже;
    2. Дијалог између православних и римокатолика може се и мора водити само на основу Истине, Богом откривене и објављене, а не на основу измислица људског разума и узимања жељеног за истину (Енглези би рекли: "wishful1 thinking");
    3. Разлике између Православних и римокатолика нису разлог за верску нетрпељивост и мржњу; истински православни Хришћани таква осећања никад нису гајили ни према коме;
    4. Настојавање на томе да је само Православље - Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква коју је Бог основао, и да других цркава нема (осим у социолошком смислу) није плод фанатизма, него Божанског Откривења;
    5. За православне је веома битно да друге вере упознају из озбиљних извора, а не да по "чувењу" говоре о томе шта нас спаја, а шта нас раздваја; нарочито је Србима то потребно, јер су они склони "кафанском свезнању” и бусању у прса припите самоуверености ("Шта ће нам те књиге о католицима? Знамо ми ко су католици!" А, У ствари, не знамо.)

    Пред читаоцем је књига која има један циљ: упознати православног Србина са суштинским разликама између две вере. Ту је и догматика, и еклисиологија (с нарочитим освртом на учење о папи), и схватање загробне судбине душе, и аскетика (нарочито важна, јер се одатле види различитост духа Запада и Истока) ... Ту су и сведочења људи који су из римокатолицизма прешли у Православље (Мађар, Француз, Американац) ... Једном речју, оно што може да занима образованог човека данашњице скупљено је наједно место. Аутори текстова су угледна имена новијег православног богословља: Калист Бер, Јован Романидис, Андреј Курајев, Атанасије Јевтић, Георгије Металинос, Рафаил Карелин, итд.

    Ко више од православних жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине? Нико. Али, православни не желе компромисе са Истином, јер је она - бескомпромисни Христос, Распети и Васкрсли. Нека би нас Он, који је Љубав и Истина, привео Себи, и дао нам познање Своје вечне славе у Царству Оца и Сина и Светога Духа.

    Владимир Димитријевић
    На Cвeтoг Фотија Цариградског 2002. године



    Садржај

    УВОДНА РЕЧ, 5

    ШТА ЈЕ ХРИШЋАНСКО ЈЕДИНСТВО
    Архимандрит Плакида Десеј
    ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА ХРИШЋАНСКО ЈЕДИНСТВО
    Светоотачко схватање јединства, 8
    Православна црква и екуменски покрет, 11
    Дијалог са римокатоличком црквом, 14
    Православна црква и "црквеност" римокатоличке цркве, 19

    Свештеник Тимотеј Сељски
    ДУХОВНА ЦЕЛОМУДРЕНОСТ И ОПШТЕЊЕ СА ИНОСЛАВНИМА, 25

    БОГОСЛОВЉЕ ИСТОКА И ЗАПАДА: РАЗЛИКЕ У СУШТИНСКОМ
    Проф. Георгије Галитис
    ПРАВОСЛАВЉЕ И БОГОСЛОВЉЕ, 32

    Протојереј Јован Романидис
    ОТКРИВЕЊЕ, СВЕТО ПРЕДАЊЕ, СВЕТО ПИСМО И НЕПОГРЕШИВОСТ
    Залог вере, 41
    Нестворена слава Божја и тварни симболи, 44
    Свето Писмо и свето Предање, 45
    Тајна крста и васкрсења, 49
    Обожујућа и огњепална сила Божја, 51
    Егоистички евдемонизам и љубав која не тражи своје, 54
    Православни синергизам, 55
    "Заслужна" дела и несебична обожујућа љубав, 57
    Обожење - извор непогрешивости, 59
    Предање духовних отаца, 61
    Православна уметност и култура, 62

    Архимандрит Калист Вер
    СХОЛАСТИКА И ПРАВОСЛАВЉЕ: ТЕОЛОШКИ МЕТОД КАО ЧИНИЛАЦ РАСКОЛА
    Распадање нашег заједничког предања, 66
    Од монашке до схоластике теологије, 68
    Византијске замерке схоластици, 71
    Византијски томисти, 74
    Ствари будућега века, 75

    О ПАПСКОЈ НАЗАБЛУДИВОСТИ И ПРАВОСЛАВНОЈ САБОРНОСТИ
    BISKUPSКI ZBOR I NJEGOVA GLAVA, РАРА, 80

    Др Жарко Видовић
    ПАПСКА ЦРКВА - СВЕТА ДРЖАВА, 83

    Свештеник Максим Козлов
    ПРЕДМЕТ ВЕРЕ, 104

    Александар Каломирос
    ПРОТИВ УНИЈЕ - КАО ЛАЖНОГ ЈЕДИНСТВА, 109

    Ђакон Андреј Курајев
    ДА ЛИ ЈЕ СКИНУТА АНАТЕМА?, 115

    Алексеј Хомјаков
    О ЗНАЧЕЊУ РЕЧИ: "КАТОЛИЧАНСКИ" И "САБОРНИ", 118

    Георгије Паникас
    Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ И РИМОКАТОЛИЦИЗАМ, 123

    ПОДВИЖНИШТВО И СХВАТАЊЕ СВЕТОСТИ
    Архимандрит Рафаил Карелин
    ОСОБЕНОСТИ РЕЛИГИОЗНОГ МИШЉЕЊА ИСТОКА
    И ЗАПАДА, 142

    Свештеник Јован Журавски
    РАЗЛИКА ЗАПАДНОГ ОД ИСТОЧНОГ МОНАШТВА, 146

    Свети Јован Шангајски
    "РЕВНОСТ НЕ ПО РАЗУМУ" (Рим. 10, 2) Изопачење истинског поштоваља Пресвете Богородице и Приснодеве Марије у новоизмишљеном римокатоличком догмату о "непорочном зачећу", 148

    О. Георгије Макрис
    ПОРЕЂЕЉЕ ДУХОВНОСТИ ФРАЊЕ АСИШКОГ И СВЕТОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ, 158

    Монах Горазд
    ЈАВЉАЊА ИЗ НЕВИДИВОГА СВЕТА КОЈА СЕ ДЕШАВАЈУ ВАН ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 172

    Архимандрит Рафаил Карели
    О МАЈЦИ ТЕРЕЗИ, 181

    ЕСХАТОЛОГИЈА
    Александар Каломирос
    ОГЉЕНА РЕКА, 186
    Чиме се клеветник послужио, 187
    Инквизиторска досетка "О увреди Божијег достојанства", 188
    Бог је праведан али није правичан, 189
    Што су потомци Адамови пали под власт смрти, 191
    Израил и мнorобожачко паганство, 193
    Јереси, 196
    Рај или пакао зависе од човековог става према љубави Божијој, 198
    Страшна заблуда - лаж ђавоља, 199
    Карања Божија, 201
    Књиге наших срдаца ће се отворити за светлост Божију, 202
    Огњена река, 203
    Бог ве бити све што нам треба, 205

    Митрополит Јеротеј Влахос
    ОЧИШЋУЈУЋИ ОГАЊ, 208
    1. Расправа у Ферари - Фиренци о очишћујуhем огњу, 209
    2. Учење св. Марка Евгеника (Ефеског) о очишћујућем огњу, 216
    3. Латински извори за учење о очишћујућем огњу, 232

    БОГОСЛУЖБЕНИ КАЛЕНДАР
    Архимандрит Рафаил Карелин
    КАЛЕНДАРСКО ПИТ АЊЕ
    Икона времена, 238
    Укључивање космоса у вечност, 243
    Жудња за реформама, 248

    Архимандрит Рафаил Карелин
    О ЦРКВЕНОМ КАЛЕНДАРУ, 257

    Свештеник Георгије Металинос
    ТЕОЛОШКЕ РАЗЛИКЕ УЗРОК ОДВОЈЕНОГ ПРАЗНОВАЊА ВАСКРСА, 263

    САВРЕМЕНИ ПАПИЗАМ
    Николај Каверин
    ДРУГИ ВАТИКАНСКИ САБОР И БОГОСЛУЖБЕНА РЕФОРМА, 266

    Ђакон Андреј Курајев
    САВРЕМЕНИ РИМОКАТОЛИЦИЗАМ И ЈЕРЕС ХИЛИЈАЗМА, 271

    Јеромонах Дамаскин (Кристенсен)
    НОВО ХРИШЋАНСТВО - НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА, 274

    УНИЈАЋЕЊЕ И ЕКУМЕНИЗАМ
    Георгије Металинос
    УНИЈА-МАСКА И ЛИЦЕ
    1. Бог као Господар историје, 282
    2. Унија, 283
    3. Историјски оквири, 284
    4. Постанак инквизиције, 286
    5. Постанак уније, 287
    6. Унијати и хришћански исток, 288
    7. Унија у Грчкој, 292
    8. Која је реална опасност?, 294
    9. Оправдана ћутња Ватикана, 298
    10. Како објаснити упорност папе?, 299
    11. Не треба се дезоријентисати!, 302
    12. Закључак, 303

    РУСИЈА И РИМ, 305
    О ТЕКСТУ ЂАКОНА АНДРЕЈА КУРАЈЕВА, 308

    Ђакон Ануреј Курајев
    О КАТОЛИЧКОЈ МИСИЈИ У БОЉШЕВИЧКОЈ РУСИЈИ, 309

    Јован Олбина
    УНИЈАЋЕЊЕ ГРУЗИЈЕ, 318

    Јован Олбина
    УНИЈ А ЋЕЊЕ РУМУНА, 321

    Епископ Атанасије (Јевтић)
    О УНИЈАЋЕЊУ НА ПРОСТОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 332

    Владислав Петрушко
    КАТОЛИЦИЗАМ О ЕКУМЕНИЗМУ И ПРАВОСЛАВЉУ
    Други Ватикански концил о екуменском покрету, 347
    Баламандски споразум 1993., 350
    Енциклика папе Ивана Павла II "Да сви једно буду" ("Ut unum sint"), 353

    Др Дuмитрије Станилоје
    ТЕЖЊА ВАТИКАНА ЗА ЕВХАРИСТИЈСКОМ ЗАЈЕДНИЦОМ СА ПРАВОСЛАВНИМА, 359

    НА ПУТУ КА ВЕРИ ОТАЦА
    о. Алексеј Jaнг
    ДВА СВЕТИТЕЉА ИЗ РИМА, 364

    Јеромонах Гаврило Патачи
    НИЈЕ СЕ ИГРАТИ СА ВЕЧНОШЋУ, 368

    Архимандрит Плакида Десеј
    ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ, 390

    Мајкл Вилтон
    ДВА ПУТА, 409

    Свети Николај Жички
    ЈЕДНОМ УЧЕНОМ ПРАВОСЛАВЦУ КОЈИ ПИТА: ЗАШТО ПРАВОСЛАВЉЕ НЕМА СВОГА ПАПУ, 41


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Православна црква и римокатолицизам: Од догматике до аскетике
    Издавач: Ризница
    Страна: 424 (cb)
    Povez: meki
    Писмо: ћирилица
    Формат: 14,5 x 20,5 cm
    Година издања: 2002
    ИСБН: 86-83697-04-5
    RASPRODATO
    Nije u planu obnavljanje izdanja





    Kupljeno uz ovu knjigu

    Православно - католички дијалог, после Јасеновца
    1100 din.

    Дневник апокалипсе
    850 din.

    Граматика екуменизма: посвећено г. Зорану Чворовићу, магистру права и доктору правдољубља
    550 din.

    Ako nema Boga sve je dozvoljeno
    650 din.

    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024