Аутор: Предраг Палавестра
Страна: 568
► Остали детаљи

Палавестра je борац против тоталитаризма y политичком и културном животу. Токове послератне српске књижевности он управо осветљава из тог угла. Најближи су му они писци који су својим даром, својом храброшћу највише допринели ослобађању од политичког притиска и, не баш ретко, од правог политичког терора. Литература je могућна само као слободан и аутономан чин. Поуздано je овај критичар препознавао све оне прикривене, слободоумним паролама камуфлиране тежње и акције које су отежавале разликовање истинске независности мишљења од ропског мајмунисања. Борба за демократију y политичком животу одвијала ce упоредо са залагањем за плурализам и аутономију књижевног израза. Ta два тока не треба изједначавати, али их ипак морамо посматрати и оцењивати заједно. Разуме ce, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, све ствари ce нису могле назвати правим именом, али je постојао начин да ce каже, односно наговести истина. Када ce данас чита Послератна српска књижевност, осећа ce на њеним страницама патос слободне мисли.
Павле Зорић