Autor: Klaris Lispektor
Strana: 120
► Ostali detalji

Ali gde, gde da pronađe životinju koja bi je naučila da ima svoju sopstvenu mržnju? Mržnju koja joj je po pravu pripadala, ali koju u bolu nije uspevala da dosegne? Gde da nauči da mrzi kako ne bi umrla od ljubavi? I sa kim? Svet proleća, svet životinja koje u proleće postaju duhovne, sa šapama koje grebu ali ne boli... oh, dosta više tog sveta!

Tihi bes koji obuzima matrijarha na porodičnoj proslavi 89. rođendana. Zaplet emocija koje je sofisticirana mlada žena osetila prema svojoj ostareloj majci. Vrtoglavo saosećanje koje staložena mlada domaćica oseti kad primeti u autobusu slepca koji žvaće žvaku. Unutrašnja drama nastavnika matematike koji se suočava sa napuštanjem i smrću psa. Frustrirana, nevoljena žena koja oslobođenje od mržnje traži u očima bizona u Zoološkom vrtu. U ovih trinaest proznih bravura Klaris Lispektor, misteriozni i neočekivani trenuci unutrašnjih kriza podstiču junakinje i junake – otuđene uznemirujućim osećajem apsurda života – na samootkrivanje i vode ih u neslućene epifanije usred banalanosti svakodnevice.

Porodične veze pervertiraju ideje udobnosti i sigurnosti koje reč „veze" može sugerisati, istražujući njeno mračnije značenje, osećaj ograničenosti i sputanosti koje proizvode ne samo porodični već uopšteno međuljudski odnosi. Autorkine slike uvek su praćene svojim negativima, tako da „pozitivno“ i „negativno“ u njenom pisanju imaju jednaku važnost u prikazivanju stvarnosti, koja, dakle, nikada nije onakva kakvom se predstavlja.