Strana: 95
► Ostali detalji

Борхес је волео ону мисао Фицџералда, исказану у неком писму, која вели, парафразирам, да сваки човек у себи носи прегршт песама, довољно песама за једну малу књигу, само ако нађе стрпљења и слуха да их током времена запише. Те тренутке бремените поезијом већина људи, рекао бих, чак и запамти, али не успева да их „сабије у чврсте мисли“.

У годинама после тридесете годишњице матуре, Миодраг Крунић објављује своју књигу песама и она је све оно што прва књига поезије треба да буде, а опет мало горче и трунку мудрије. Неоптерећен помодарством и тренутно актуелним „школама“, његов стих дише слободно. У његовим песмама сударају се слике рата и његових последица са лирско-крвавим љубавним биткама. Више него довољно за читалачко препознавање.

Мухарем Баздуљ