Аутор: Пјер Адо
Страна: 78
► Остали детаљи

Приступно предавање одржано на Колеж де Франсу (Катедра за историју хеленистичке и римске мисли), у петак, 18. фебруара 1983. године


„И правни стручњаци су филозофе сматрали посебним сојем. Према Улпијану, у парници између учитеља и њихових дужника, власти уопште нису ни морале да се баве филозофима, јер су то били људи који су презирали новац. У пропису о платама и накнадама који је донео Антонин Пије читамо да филозоф који се препире око свог иметка самим тим доказује да и није филозоф. Зато су филозофи чудан, посебан сој. Уистину и јесу чудни они епикурејци који воде умерен живот и који се воде начелом потпуне једнакости између мушкараца и жена унутар њиховог филозофског круга – па чак та једнакост важи и за удате жене и наложнице; чудни су исто тако и римски стоици који безинтересно управљају царским провинцијама које су им поверене и једини су који озбиљно схватају законе против разобручености; исто тако је чудан и онај римски платониста, сенатор Рогацијан, Плотинов ученик, који се на сам дан преузимања функције претора одрекао целокупног свог иметка, ослободио своје робове и јео само сваког другог дана. Заиста су чудни сви ти филозофи чије понашање, упркос томе што није било подстакнуто религиозношћу, ипак у потпуности крши обичаје и навике већине смртника.“

Пјер Адо, Похвала античкој филозофији.