Аутор: Боро Драшковић
Страна: 306
► Остали детаљи

Модеран српски путопис овом јединственом књигом Боре Драшковића, прослављеног филмског и позоришног редитеља, постаје богатији. Могло би се рећи, с обзиром на изузетан опус филмова и драма, и режија и књига, да је Драшковић страсни путописац, без прекида, овисник од тог високо однегованог артистичког путовања ради путовања. То је исти онај радознали путник који је пред камерама играо шах у Рејкјавику, на Исланду, са Бобијем Фишером, а као асистент Јежи Кавалеровича своје египатске дане проводио још веома рано, на снимању Фараона. Ово су изабране Драшковићеве странице, од којих су највећма непознате, и први пут у књизи представљене. То су надасве упечатљиви његови огледи из Индије и Мексика, са чувеним описима древних стрела и кријумчарских авиона, Украјине и Пољске, Кине, Русије... Драшковић наставља изузетно оригиналну, лилчним печатом жестоко сигнирану струју наших путописаца, од Јована Дучића и Исидоре Секулић, преко Милоша Црњанског и Растка Петровића, до Миће Поповића... Богате ерудиције, непрекидно у ковитлацу шума Вавилона, велике глобтротерске утрке са временом, Драшковић је филозофију путовања преточио у матићевско поимање луталаштва, али и матошевско фланирање. Изненађује свежина Драшковићевог језика, комбинација умећа посматрања и истицања одстојања на пејсажима, епохама, обичајима, пороцима и судбинама у сажетој, духовито организованој форми.

Из рецензије др Драшка Ређепа


О аутору:

Боро Драшковић (Сарајево,1935) позоришни и филмски редитељ, дипломирао је режију на Академији за позоришну и филмску уметност у класи проф. Хуга Клајна. Радио је најпре као новинар сарајевског листа Ослобођење, а 1959. године почео је да режира у сарајевском Народном позоришту. 1965. године постао је стални редитељ Југословенског драмског позоришта у Београду. Од 1976. године професор је режије на новосадској Академији уметности. Шеф је Катедре за режију, а држи мултимедијалну наставу глуме и режије. Режирао је, између осталог, следеће представе: Кад су цветале тикве, Ћелава певачица, Страдија, Мртве душе, Хамлет, Хенрих IV, а за режију Сартрових Прљавих руку добио је Октобарску награду града Београда 1967. године.Режирао је и игране филмове: Хороскоп, Нокаут, Усијање, Живот је леп, Вуковар једна прича. Драшковић се бави и књижевношћу. Објавио је збирку приповедака и драму Рашниране ципеле, књигу редитељских бележака из позоришта Промена, књигу разговора са редитељима Парадокс о редитељу и записе о позоришту Краљ мајмуна.