Аутор: Ала Татаренко
Страна: 372
► Остали детаљи

Постмодернистичка књижевност, о којој се често говори као о делу homo ludens-a, у ништа мањој мери jeсте дело homo legens-а. Уз коришћење и адаптацију већ постојећих литерарних модела, ишли су стваралачки експерименти усмерени на развој постмодернистичке поетике и њено унапређивање. Проблем форме је један од главних проблема естетике стваралаштва XX века и управо у тој сфери концентрисане су доминантне особине постмодернистичке уметности. Принципијелно нови прилаз том проблему чини књижевно искуство писаца постмодерниста веома занимљивим за теорију књижевности. Постмодернисти су у аутопоетичким изјавама истицали ванжанровску и контрaжанровску природу својих дела, увиђајући сопствени „коефицијент разлике“ у негирању традиционалног жанровског система. Истовремено, у средишту њихове пажње налази се проблем форме, који замењује проблем жанра. Циљ ове студије, објављенe у нешто другачијем облику на украјинском језику 2010, јесте комплексно истраживање поетике форме као важне компоненте постмодернистичке парадигме, процеса формирања њених дистинктивних карактеристика и промена формалних стратегија, као и проучавање улоге формотворних поетских фактора у процесу настајања и развоја постмодернистичке стилске парадигме у српској књижевности.