Autor: Ђорђе Ђекић
Strana: 199
► Ostali detalji

Đorđe Đekić - Počeci srpskog četništva - Organizacija četničkog pokreta u Kneževini Srbiji u 19. veku

Knjiga „Počeci srpskog četništva, Organizacija četničkog pokreta u Kneževini Srbiji u 19. veku“, koja je pred vama, rezultat je istraživanja političkih prilika u Srbiji polovinom 19. veka i izraz je želje da se široj srpskoj javnosti predstave dva ključna teksta za razumevanje nastanka četničke organizacije kod Srba: „Pravila o četničkoj vojni“ Matije Bana, štampana 1848. godine i „Četovanje ili četničko ratovanje“ LJubomira Ivanovića, objavljena 1868. godine. Ovi tekstovi su do sada bili poznati samo malom broju stručnjaka koji se bave istraživanjima srpske istorije u navedenom periodu. No, ni oni ih nisu često koristili na šta ukazuje činjenica da ih istoriografija retko beleži. Ivanovićevo delo je češće navođeno, od Banovog što indirektno znači da je poznatije i više korišćeno.
Ova knjiga ima za cilj da, pored upoznavanja javnosti sa navedenim tekstovima, objasni ko je, kada i zašto osnovao četničku organizaciju. U samim spisima je dat način rada ove vojne organizacije.
Knjiga je podeljena na četiri dela: „Nastanak i razvoj Kneževine Srbije“, „Pravila o četničkoj vojni“ Matije Bana, „Četovanje ili četničko ratovanje“ LJubomira Ivanovića i kao poslednje „Odnos između Banovih „Pravila“ i Ivanovićevog „Četovanja“. Pored navedenog, knjiga sadrži predgovor, zaključak i spisak stranih i manje poznatih reči.
Imajući u vidu da je tema ove publikacije vojna organizacija, koja je imala za cilj da pomogne nacionalno oslobođenje srpskih zemalja, kojim bi se podstakao i dalji razvoj Kneževine Srbije, bilo je potrebno dati širi komentar stvaranja ove organizacije. Zato deo o „Nastanku i razvoju Kneževine Srbije“ sadrži tri odeljka pod nazivima: „Srpska nacionalna ideja od kraja 18. veka do 1868. godine“, „Srpska vojska do 1868. godine“ i „Međunarodni pravni položaj Kneževine Srbije od 1815. do 1868. godine, s posebnim osvrtom na pravo vođenja rata (ius belli gerendi).“
Odeljak o srpskoj nacionalnoj ideji treba da pokaže pravac nacionalnog razmišljanja do pisanja „Pravila“, da da osvrt na revoluciju 1848/49., koja je i poslužila kao neposredni povod za njihovo pisanje i da ukaže na pokušaje u praksi da se stvore uslovi za praktičnu njihovu primenu.
Sledeći odeljak iznosi kratak razvoj srpske vojske. Podela istorijata vojske učinjena je na osnovu godine izdanja Banovih „Pravila“ kako bi se time olakšalo shvatanje uloge i mesta četništva u srpskoj vojsci kako 1848. godine, tako i 1868. godine.
Odeljak o međunarodnom pravnom položaju Kneževine, sa posebnim osvrtom na vojsku, ima dva razloga. Prvi je činjenica da je pravo vođenja rata (ius belli gerendi) jedan od tri spoljna atributa suverenosti i time predmet međunarodnog prava. Drugi je specifičnost položaja Kneževine Srbije, koja se u to vreme (1815-1868) nalazila pod vrhovnom vlašću Turske, čime je bio određen ne samo njen položaj kao države, već i položaj njene vojske.
Drugo poglavlje se odnosi na „Pravila“ Matije Bana. Prvo je donet ceo tekst u originalu, fototipski. Imajući u vidu da je tekst pisan srpskoslovenskim jezikom, tekst nije prevođen već je u knjizi donet u savremenoj srpskoj ortografiji. Biografija Matije Bana donosi pregled života i rada ovog uglednog Srbina rimokatolika 19. veka. Na kraju poglavlja je dat komentar „Pravila“ u kojem su komentarisani uzori za njihovo pisanje i sadržaj.
Treće poglavlje se odnosi na „Četovanje“ LJubomira Ivanovića. Kao i kod „Pravila“ i ovde je na početku poglavlja donet tekst u originalu. Kako je original štampan na srpskom jeziku, nije ga bilo potrebno doneti fototipski, u savremenoj srpskoj ortografiji. Biografija LJubomira Ivanovića je kraća nego Matije Bana jer je o njemu do danas sačuvano manje podataka. Na kraju ovog dela knjige dat je kratak komentar samog teksta, s pregledom njegovog sadržaja.
Četvrto, poslednje poglavlje, poredi „Pravila“ i „Četovanje“ nastojeći da objasni sličnosti i razlike između njih u pogledu vremena nastanka, ličnosti autora i samog sadržaja.
Izdanje ove knjige, zbog tematike kojom se bavi, nailazilo je na velike teškoće, čak i u onim krugovima gde se autor nadao da će naići na razumevanje. S obzirom da kontraverzan stav današnje javnosti o četničkoj organizaciji kod Srba, proističe delimično i iz nepoznavanja istorijskog razvoja i uloge ove organizacije, nadam se da će ova knjiga pomoći čitaocima da četničku organizaciju kod Srba bolje shvate i razumeju.
Hteo bih da se zahvalim dr Dušku Kovačeviću i dr Draganu Subotiću na sugestijama koje su mi bile dragocene u pisanju ovog rada. Posebno se zahvaljujem svojoj sestri Mirjani Đekić, koja mi je bila stalno u pomoći svojim sugestijama i kompjuterskom pripremom teksta.
Đorđe Đekić