Аутор: Ф. М. Достојевски
Страна: 98
► Остали детаљи

Благословио: Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški G.G. Irinej

Само су најређи изабраници рода људског, међу које несумњимо спада Достојевски, могли тако дубоко осетити трагику човекова бића и у себи самима сагледати узрок те трагике. То је врхунац свечовечности. Ту се човек на тајанствен начин осећа стварно крив за сва страдања рода људског и стварно одговоран за све и сва на земљи.

Старац Зосима је чаробно оваплоћење православног бескомпромисног и безрезервног идења за Христом и живљења ради Христа. И ноћи његове и дани његови испуњени су христочежњивим подвизима и човекољубивим напорима. Очаран прекрасним ликом Христовим и вођен Њиме кроз таму овога света, он као сунце светло и тихо проходи тајну свога живота, загревајући премрзле душе и одушевљавајући их за нови живот по Христовом Еванђељу.

Преподобни отац Јустин Ћелијски