Strana: 338
► Ostali detalji

Милутин Бојић спада у највеће и најзначајније српске писце. Са двадесет пет и по година, колико је доживео, оставио је изврсно песничко и драмско дело, које је надживело своје време и које данас проучавамо са посебном пажњом. У питању је песник који је превазишао епоху и постао један од међаша нашег песништва, који своју естетску вредност и мисаону дубину обнавља и проширује са сваким новим временом и новим читањем, потврђујући се као класик.

У овој књизи одабране су странице из Бојићевог рада које осветљавају Велики рат: Песме бола и поноса (издање из Солуна 1917, које је приредио сам Бојић) и Ратна хроника, са драгоценим текстовима Србија у повлачењу, Смештај и реорганизација српске војске на Крфу, Долазак и размештај на Халкидичком острву. У књизи је и леп текст Бојићевог рођеног брата, Радивоја Бојића, Милутин Бојић песник Србије.

О настанку Плаве гробнице остао је занимљив запис у књизи Радивоја Бојића, Милутиновог рођеног брата.

„Кад је објављена 1917. године изазвала је невероватно дубок утисак. Сви љубитељи поезије тврдили су да она сједињује све Србе заједничком тугом и величином, и на­дахњује их снагом за отпор и борбу. Људи су изговарали стихове ’Плаве гробнице’ као речи молитве.”