Аутор: Светислав Стефановић
Страна: 152
► Остали детаљи

У збирци одабраних песама опевана је неокаљана и горда љубав, бесмртност душе, неустрашивост пред смрћу, скрушено родољубље, идеална драга као симбол буђења пролећа и нове животне радости, али у исто време и јесени, као симбола пролазности. Код Стефановића и песничко надахнуће, које ствара чежња, јесте блаженство свезе Бога и васељене, а постојање је непрекидни процес сталног стварања. Посебне стихове је посвећивао Лази Костићу, Вељку Петровићу, Алекси Шантићу, Светиславу Ћоровићу, Милану Ћурчину…