Аутор: Тудор Аргези
Страна: 156
► Остали детаљи

Како је шокантно свеж тај Аргези – мислим да ће ускликнути умни читалац напајајући се Аргезијевим стиховима данас, у овоме часу, имајући на уму наш овдашњи поетски и културни контекст. Свеж и смео песник који би да изује свој језик, да му омогући „бос да хода.“ И чини он то, заиста, али на један ванредно рафиниран, плодно двосмеран начин, посежући за истим поступком којим се обраћа души. Душа је негде споља, удомљена у нестварно-стварној кући налик књизи с белим страницама, она је наоко одлутала – да би се, у исти час, показала њена битна „природа“ и суштаствена вредност.