Autor: Vladimir Majakovski
Strana: 307
► Ostali detalji

Majakovski nije novator samo na polju leksike. Po mišljenju nekih istraživača, on ne samo da je srušio sve što određuje harmoniju silabičkog stiha već je i stvorio novu poeziju, zbog čega je opravdano dobio epitet – Lomonosov ruske poezije 20. veka… Razočaran životom u Rusiji posle revolucije, nije mogao da podnese birokratizam, sitničavost, grubost. Sve to ismevao je svojim satiričnim delima, ne hajući za optužbe vlasti da je klevetnik. Mnoge naraštaje osvajao je ne samo poezijom nego i slikarskim talentom, agitacionim darom. Prvi je pesnik koji je, koristeći neobične talente, sjedinio politiku i liriku.