Autor: Лео Липски
Strana: 111
► Ostali detalji

Добро дошли у свет господина Переца Госпођа Штин на пијаци „купује” сакатог човека по имену Перец и смешта га у тоалет. Има један задатак: својим присуством спречити друге станаре да у тоалет уђу. Из те бизарне почетне поставке развија се прича о фетишизму, љубави, зависности и људској рањивости. Перец се заљубљује у петнаестогодиљњу девојку: немирну, амбициозну, окренуту Паризу, сликарству и бекству, док истовремено живи распршено, телесно и немилосрдно. Господин Перец је уз њу. Вуче га кроз градове и кревете других мушкараца. Липски пише о телу без икаквог улепшавања, о чачкању, додиривању, воајеризму, стиду и нагонима који се одвијају и физички и „нефизички”. Његов стил је гротескан и прецизан, хладан и хипнотичан, скрећући поглед читаоца баш на она места од којих би иначе окренуо главу. На Перец тешко да се може прикачити било каква етикета или жанровско одређење. Кратак, немиран и помало узнемирујући текст, такорећи апокриф о телу, жељи и понижењу, исписан језиком за који није потребно оправдање. Перец је књига која одбија комфор, моралне закључке – иако тезе постоје – а најпре одбија да буде „пристојна” и тако постаје упоран глас који се не може лако утишати. Феноменалан и жив језик Леа Липског доноси нам сјајна Милица Маркић.