Аутор: Шарл Бодлер
Страна: 228
► Остали детаљи

Бодлер се по општем мишљењу сматра зачетником модерне поезије, а Цвеће зла збирком која, нарочито својим потпунијим, другим издањем из 1861. године, антиципира многе кључне преокупације поезије 20. века, па и данашњег времена. У овом избору представљен је и зрели Бодлер, који је за издање из 1861. написао своје велике „париске песме” („Лабуд”, „Мале старице”, „Седам стараца”, „Једној пролазници”, итд) и несвакидашњу поему „Путовање”, постајући на тај начин први песник узбурканог живота великог града, онога што је он сам у младости назвао „хероизмом модерног живота”; али и рани Бодлер, песник чаме и сплина, и Бодлер средњег периода, песник стално обузет злом и свешћу о злу („Читаоцу”, „Лешина”, „Путовање на Китеру”). Којенови коментари уз песме треба да омогуће данашњем читаоцу тачније разумевање и пунији доживљај Бодлерове поезије, а у закључном есеју он ставља у први план изузетну концентрацију Бодлеровог песничког израза, тако атипичну за поезију 19. века, и опирање бодлеровског сензибилитета сваком свођењу на неку унапред дату формулу, била она моралне, идеолошке, филозофске или религиозне природе. [В. интервју Леона Којена о Педесет цветова зла: линк]
Ранија издања Којенових превода Бодлерових песама (Из „Цвећа зла”), са мањим бројем песама, такође су била објављена у библиотеци Арахна, последње од њих 2013. године.