Аутор: Стендал
Страна: 586
► Остали детаљи

Пармски картузијански манастир написан је у зиму 1830, на три стотине миља од Париза;

Много година пре тога, у време кад су наше армије прелазиле Европу, случај ми је доделио стан у кући неког каноника; то је било у Падови, срећној вароши Италије; како се ово борављење продужило, каноник и ја постадосмо пријатељи.

Пролазећи поново кроз Падову пред крај 1830, похитао сам кући доброга каноника; њега више није било, то сам знао, али сам хтео да још једанпут видим салон у коме смо провели толико пријатних вечери, за којима сам доцније тако често жалио. Затекао сам у њој канониковог синовца и његову жену, који ме дочекаше као старог пријатеља. Наишло је неколико личности, и растали смо се врло касно; синовац је поручио у кавани Педроти изврстан замбаљоне. Што нас је нарочито задржало, то је историја војвоткиње Сансеверине, коју је неко поменуо и коју је синовац био тако добар да у моју част исприча у целини.

Стендал - Пармски картузијански манастир