Папир

Папир из града Амалфија, некада славне поморске државице, био је тим вреднији што за његово поседовање није било довољно да купац има чиме да га плати. Када су и од кога власници мануфактура још током XIII века научили да праве најфинији папир од изношене одеће није у потпуности разјашњено, али они не само да су се током наредних две стотине година веома обогатили већ су постали и утицајни…

Надалеко прослављени еснаф Цонгрега деи Цартари из италијанске луке Амалфи, чувени је произвођач најфинијег папира у Европи, али је познат и по томе што помно бира коме ће га продати. Зато напуљска краљица Ђована ИИ, иначе познатија као Ђована Незасита, одлучује да лично предузме поход у овај медитерански град да би купила папир за љубавно писмо извесном Пандолфу Пископу, до чије јој је наклоности нарочито стало. У поход крећу и бројни припадници краљичине свите, њена послуга, војска, лична стража и други пратиоци, а као најважнији путници – напуљски хроничари и ондашњи песници са задатком да на нарочитом папиру из Амалфија уобличе краљичина осећања, а тиме и овековече ово славно путовање с почетка XV века.

Прича о једном догађају у ренесансној Италији послужила је Горану Петровићу да своју нову књигу, раскошно исприповедану повест Папир, уобличи у далекосежну и духовиту метафору о сменама живота и смрти, о тајнама писања и стварања уопште.

Папир је прва прича, „први ток“ у Роману делти Горана Петровића, универзуму алегоричних приповести чија се радња расплиће од средњег века до дана које сматрамо нашим.