Као што се соба не може појести, тако се неки догађаји не могу сварити.Описујући готово бласфемичну везу девојчице и старијег мушкарца, Никол Хохолцерова, на поглавља троши свега неколико реченица јер – све више било би фатално. Жестином језика пажљиво резбари сваку реченицу од чије јачине хартија само што не сагори.Обрнути свет архетипске Лолите, поново ће ставити читаоца у моралну дилему. Кривац без кривице, тако удаљен од античких висина, неће ни бити пронађен међу овим страницама – довољно је страшно само знати да постоји и да је стварно.
О овом роману писала је и Владислава Гордић Петковић. Њен текст прочитај овде.
Читав свет се скупио у Госпином Јабуковцу. У маниру магијског реализма Беата Балогова доноси нам причу о
Корнелијама; сагу о женама истог имена, снажним и особеним, сведокињама времена и брзих промена; али нешто остаје, непромењива константа и опире се времену – прича. Само се у причама траје, оне живе, мењане и надограђене, али постојане, преношене с генерације на генерацију, с једне Корнелије на другу. Без прича, људе, судбине и животе развејаће ветар као пепео цигарете која догорева међу прстима једне од Корнелија.