Када се погледа згуснута проза, живот главне јунакиње Ане описан у роману
Бунтовница у сенци од самих почетака сачињен је од низа траума. Ратна искуства довољно су тешка за почетак једног живота, а поред тога Ану обележава и фигура мајке као сталне опасности од потпуне дезинтеграције њене личности, недостатак подршке кроз одсуство оца, а потом и губитак баке која је прерано отишла.
Слика је додатно усложњена идеолошким разликама – судар њене породице, која припада „старом” традиционалном друштву и свим силама подржава религију, патријархалне назоре и обичаје са новим, ревоволуционарним, снажно идеологизованим послератним добом, коме главна јунакиња свим срцем припада.
Суочена са сопственом двојном егзистенцијом, Ана се након скоро четири деценије враћа у родну земљу. Растрзана између два пасоша различитих боја – једног који потеже многа питања и другог због којег ће наићи на тишину – Ана започиње последњу потрагу за самом собом. У покушају да судбину преокрене у сопствену корист и заврши са питањима
Коме припадам и још важнијим
Ко бих била да сам остала, њено својеврсно ходочашће и повратак поклопиће се са неумитном пропашћу земље коју је познавала.
Роман Далеко од Вијетнама јесте својеврсни делић слагалице који недостаје.
Употпуњавајући време између
Бунтовнице у сенци и
Родне груде, читалац склапа мозаичку слику Аниног живота – након одласка и првог повратка у родну земљу. Романом о одрастању, Нађа Тешић на сцену враћа сопствени алтер его – Ану.