Strana: 362
► Ostali detalji

In vino veritas

У начину на који Пера Самарџија пише о вину Французи би рекли да се огледа добар укус, bon goût. Он се превасходно препознаје у приступу који читаоца не оптерећује и не затрпава рогобатном терминологијом. Нема превођења говора о вину у неки метајезик. Зато приче о вину Пере Самарџије не личе на савремене ликовне критичаре. Напротив, његов је језик питак попут лаганог вина, увек је лак и лепршав, приступ му је људски, склон навођењу неких локалних шала, особености или куриозитета, попут оне према којој је управо непце „центар света”. Ова је књига зато много више од субјективних процена појединих вина или винарија. Поред мноштва личних историја везаних најчешће за осниваче појединих винарија, ту су и повести са осењивања вина на сајамским манифестацијама, приче о винском туризму који је код нас тек у повоју, па чак и прича о једном филму Sideways, чији је главни виновник заправо вино, односно уживање у њему. Некоме може да звучи бизарно, али након једног јединог филма, потражња за бургундцем, или пино ноаром скочила је преко двадесет процената у САД. За аутора ове књиге вино није тек једно међу алкохолним пићима. Не, вино је живот, па му се тако и приступа. Зато је овде истовремено реч о животу вина и вину као животу. У питању је читава мала историја једне културе.

Драган Проле