“Како за зналце историјских наука, тако и за сваког просечног читаоца, Сећања ће представљати драгоцену грађу, односно – пријемчиво и одиста узбудљиво штиво. Пред сам крај живота сачинио их је прекаљени ратник, један од оних див-јунака из Великог рата, носилац највећих одликовања Краљевине Србије.
Повучен у себе пред налетима поражавајуће стварности, у тиховању, сам, Владимир Фијат губи прву битку у животу – старачке дане проводи у душевној болници, у Вршцу. Пошто није имао никога ко би га сахранио у Самошу, вероватно је сахрањен о државном трошку, негде у Вршцу. Заузврат, он је свом Самошу завештао импресиван легат уметничких слика и предмета, антиквитета, ретких докумената…
Питаће се неко: где почива овај велики српски јунак, истински овејани Србин? А одговор је онај најтужнији, онај који говори о нама самима – његово гробно место, барем до сада, нико није пронашао, а врло вероватно да га нико није ни тражио… Сада то морамо учинити!”
Из предговора Милована Лукића