Autor: Алесандро Барико
Strana: 204
► Ostali detalji

Važno je shvatiti kako ljudi biraju imena. Umreti i dati ime – to je, verovatno, jedino što činimo iskreno, tokom čitavog života.

Ovo je roman o čoveku koji je pokušao da sagradi svoje snove, da učestvuje u prostoru i brzini više nego u svojoj sudbini. Libero Pari je iz svog blatnjavog sela video eru sjajnih automobila. Ultimo, njegov sin, video je čitav dvadeseti vek u ključnim simbolima: automobilu, filmu, ratu… u svemu što je doživeo crtajući svoje iskustvo ne kao mapu života, već kao trkaćku stazu, jedinstveni put koji počinje i zatvara se u sebi i koji ne vodi nigde osim u sferu u kojoj ljudski zakoni više ne važe. Tamo gde je sve ljubav i san ili oboje zajedno.

Alesandro Bariko je u jednoj „običnoj“ priči opisao jedinstvenost svakog života i neponovljivost doživljaja koje tumačimo kroz sudbine drugih ljudi.

Ultima upoznajemo u pricama malobrojnih koji su ga razumeli, većini koji su od njega videli samo „zlatnu senku“ i na stranicama dnevnika žene koja ga je volela, tragajući do kraja života za trkačkom stazom koju je samo za nju stvorio u trenutku kada su im se razišli životni putevi.