Аутор: Нађа Андрејевић Келери
Страна: 289
► Остали детаљи

Од 1170. године и победе Стефана Немање над византијском војском, Косово је део српске територије и државе. Једно време Призрен је престоница царева Душана и Уроша, а Пећ седиште Патријаршије Српске православне цркве. Касније после судара Лазареве и Муратове војске (1389), Косово је у границама османског царства, али и део српске (вазалне) деспотовине, наследна земља властелинске породице. метохија је била оно што само њено име каже – манастирска имовина…


Промоција књиге у Клубу књижевника у Београду, 30. мај 2013.

Разговарала: Славица ЂУКИЋ
У тренутку када скоро цео свет подржава отимање јужне српске покрајине КИМ – а од стране Шиптара, Србима остаје нада да ће се наши потомци једном вратити на КИМ и да ће Косово поново територијално бити наше. Какав год био расплет косовске драме, народ треба да чује глас најзнаменитијих Срба на прагу трећег миленијума. Тај глас се недавно проломио у књизи ОТИМАЊЕ КОСОВА – новинарке Нађе Андрејевић – Келери.
Књига је ових дана промовисана у Удружењу књижевника, а о њој су поред ауторке говорили: професор др Димитрије Калезић, глумаци: Петар Божовић, Бане Видаковић и Љиљана Благојевић. Промоцију је водио Миљурко Вукадиновић а песме о Косову певала је вокални солиста Јефимија.

О настанку књиге, Нађа каже: - Свих ових година, када се од стране добронамерних и злонамерних људи света кројила судбина КИМ –а, одлазила сам на Косово и преживљавала патње тамошњих Срба, као своје. Као новинар,често сам разговарала са: црквеним великодостојницима, глумцима, редитељима, писцима и сликарима. Код њих сам одлазила другим поводом, а онда сам откривала да им је Косово у мислима, па смо нехотично залазили у простор главоболних косовских тема. Кроз интервјуе које сам радила са српским јавним личностима, промолио се глас о „ОТИМАЊУ КОСОВА“, рак – рани целог српства.


У књизи су разговори са најистакнутијим Србима данашњице: покојним патријархом Павлом, Браном Црнчевићем, Емиром Кустурицом, Душаном Ковачевићем, Цецом Бојковић... Могу ли се они назвати српским националистима?

- Већина њих и јесу националисти, али у старинском значењу те речи. А, то старинско значење, најбоље је појаснио покојни велики сликар Мића Поповић, који је рекао: „Волим свој народ, а не мрзим ниједан туђи“. Српску ствар, својим песмама – бранио је и румунски песник Адријан Паунеску у Стразбуру, као и Никита Михалков, чувени руски редитељ, који је рекао: „По хиљаду пута чујем да се цео свет бави Косовом, не би ли заштитио албанско становништво! А, шта је са Србима?“

Један од Ваших саговорника је и почивши патријарх српски господин Павле. Да ли је патријарх предвиђао овакав жалостан заплет, с обзиром да је као епископ рашко – призренски тамо провео 34. године!?

- Патријарх је увек истицао да је земља довољно дугачка и широка за све нас, ако умемо да будемо људи. Ако смо нељуди, биће нам тесна чак и ако у њој остане четворо, као што је било у доба Адама и Еве, Каина и Аваља, када се Каин окренуо против брата свога и убио га. А, тамо је и Косово поље, место судбоносне битке у којој ми Срби нисмо отимали туђе, него бранили своје, и нисмо своју веру натурали другима, него смо бранили своју веру православну.

Колике су заиста шансе имали Срби да задрже КИМ у оквиру српских граница?

- Шиптари су свих ових година новцем од дроге куповали простор и време. Званични Вашингтон је прво говорио да је албанска Ослободилачка војска Косова терористичка групација. Али, када је Милошевић почео да се обрачунава са тим групацијама, Вашингтон је стао на страну терориста које уз буку медијских добоша назива мученицима! Милошевићу је намештена грешка! Оптужујући га за прекомерну употребу силе, Американци нас бомбардују осиромашеним уранијумом, касетним бомбама… Милошевић је поражен у медијском рату и на бојном пољу. Као губитницима, Србима је остало само историјско право на КИМ.



Какав је општи став Ваших саговорника, по питању КИМ – а?

- Општи став је да се ни у једном тренутку не одрекнемо КИМ – а, ни као држава, ни као појединци. Јер све што је отето – то је проклето и кад – тад мора се вратити. А оно чега се сами одрекнемо, то је заувек изгубљено. Ако се деси то најгоре, остаће Србима духовност Косова као вечно прибежиште, јер на Косову је свети Кнез одбранио најважнији духовни и национални принцип! Јер, није отимао туђе, већ бранио своје. А, свети оци кажу: „Сто пута падни, али се увек дижи и никад не посустај“. Понављам себи, можда ће нас ово понижење духовно обновити! Јер, величина једног народа се не мери дубином његовог посрнућа него брзином његовог усправљања.
Биографија:

Нађа Андрејевић Келери, рођена је у Земуну. У Београду је завршила Тринаесту гимназију, студирала југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и дипломирала на Педагошкој академији (Учитељском факултету).
Иза ње су две ипо деценије новинарског рада. Прво новинарско искуство стекла је у Политици, Илустрованој политици, НИН - у, Интервјуу, ТВ – Ревији, Базару... најугледнијим политикиним издањима, да би 1990. године била у првом тиму оснивача ТВ Политике, на којој је водила ауторску емисију: Вера и култура.


Писала је за многе београдске листове: Блиц, Грађанин, Национал, Балкан, Курир, Таблоид, Ексклузив, Сведок, Вечерње новости, Правду, Репортер, Пресс...
Њен интервју са васељенским патријархом – Његовом свесветошћу г. Вартоломејом, у тренутку када су Београд засипале НАТО бомбе, био је ексклузива у НИН – у, цитиран је у Националном дневнику РТС – а, а пренеле су га и новине СПЦ Православље.
Међу новинарима и публицистима Нађа важи за једног од највећих познавалаца СПЦ, њене прошлости и садашњости. Оно што је издваја од других колега – новинара, јесте чињеница да је једини српски новинар који је интервјуисао све православне патријархе света. Те разговоре, преточила је у књигу „ОЦИ ОТАЦА“, која је на Богословском факултету преведена на: руски, енглески и грчки језик.
С благословом почившег патријарха Павла, написала је „КОСОВСКА ИСКУШЕЊА“, која су преведена на енглески и доживела чак три издања. Као новинар који прати културу и Цркву, често је разговарала са глумцима, редитељима, писцима, сликарима и свештеним лицима. Одлазећи на КИМ, преживљавала је патње тамошњих Срба, као своје. Кроз интервјуе које је радила са српским јавним личностима, промолио се глас о „ОТИМАЊУ КОСОВА“, рак – рани целог српства. Захваљујући њеним саговорницима, књига је пред вама.
Члан је Удружења новинара Србије. Живи и ради у Београду и на Авали. Мајка је Лори, Тини и Ники.