MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Knjige▹PravoslavljeТеологијаPravoslavljeЧасописиОтачник
    Отачник 1: Теологија богослужбених симбола
    Страна: 308
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A
    УВОДНО СЛОВО

    Професор Александар Шмеман је једном приликом записао да "тамо где Црква престаје да буде символ, тајна, она постаје ужасна карикатура саме себе". Он је ову констатацију записао инспирисан тада актуелним стањем у Цркви. Богослужбеном символизму се тада у животу Цркве најчешће погрешно приступало, а у официјалном богословљу се он или накарадно тумачио или је, индиферентношћу теолога, бивао релативизован. На тај начин се суштина Цркве и Њеног богословља уништавала. Својом проницљивошћу, богословским талентом и квалитетним огледима, Шмеман, заједно са читавом плејадом руских теолога у емиграцији (Н. Афанасјев у првом реду, затим Г. Флоровски, К. Керн, Ј. Мајендорф и др.) успева да у први план врати "здраво" символичко богословље. Символичко богословље, рехабилитовано у руској емиграцији, настављају да успешно разрађују и други православни богослови, у Грчкој митрополит Јован Зизјулас и др., у Румунији протојереј Димитрије Станилоје, док се у Србији тек у наше дане појављује оригинална, и за српско богословље освежавајућа, мисао ђакона Предрага Петровића (не треба заборавити и ревност епископа Игњатија Мидића још од средине осамдеседих година прошлог века, као и ангажовање епископа Атанасија Јевтића). Сви они предочавају значај симбола у формирању ортодоксног теолошког мишљења, од којег, пак, зависи нормалан живот у Цркви.

    Православна теологија, рехабилитацијом богослужбеног символизма, доживљава својеврсну ренесансу. Међутим, идеолошки приступ мисли која је реафирмисала ортодоксну теологију, користећи текстове богослужбених символа као критеријум егзегезе библијско-отачких текстова, а који се на жалост спорадично појављује, доводи до појаве неког вида фанатичног деловања и у сфери црквене праксе и у сфери теорије, а који је подједнако штетан као и релативизовање општег значаја богослужбених символа.

    С једне стране, дакле, имамо реафирмацију богослужбеног символизма који је код одређеног броја црквених људи прешао у фанатизам, а с друге стране, имамо прихватање стања које је било актуелно у време пре онога које смо окарактерисали као ренесансу црквеног теолошког мишљења. Оно што је некако било извесно јесте сукоб тих крајности, и он се догодио, на жалост, често излази из оквира академског и залази у сам црквени живот. Овим бројем смо хтели да покажемо комплексност проблематике везане за богoсловско поимање богослужбених символа, и да квалитетним радовима донекле расветлимо неке сегменте ове теме. Иако смо свесни да је природа проблема таква да се тешко могу дати коначна решења, сматрамо да је неопходно да се непрестано трага за решењима.

    Благоје Пантелић


    Садржај

    УВОДНО слово, 7

    Темат: Теологија богослужбених символа

    Mάειμος Ομολογητής

    Προς Θαλάσσιον, 8
    Максим Исповедник
    Одговори Таласију, 9
    ΤΟΥ ΜΑΚΑΡΙΟΥ ΘΕΟΔΩΡΗΤΟΥ ΕΠΙΣΚΟΠΟΥ ΚΥΡΟΥ
    ΕΡΜΗΝΕΙΑ ΤΗΣ ΠΡΟΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗΣ, 16
    Блаженог Теодорита, епископа кирског
    Тумачење Посланице Јеврејима, 17
    ТОУ МАКАРIOУ 0E06QPHTOY ЕПIIКОПОУ КУРОУ
    ΕΡΜΗΝΕΙΑ ΤΗΣ ΠΡΩΤΗΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗΣ ΠΡΟΣ ΚΟΡΙΝΘΙΟΥΣ, 28
    Блаженог Теодорита, епископа кирског
    Тумачење Прве посланице Коринћанима, 29
    Зоран Јелисавчић
    Символ, 34
    Ставрос Јагазоглу
    Иконична онтологија, 36
    Павле Кумарианос
    Символ и реалност у Божанској Литургији, 43
    Јован Мајендорф
    О литургијској перцепцији простора и времена, 56
    Предраг Петровић
    Саборни карактер црквеног символизма, 64
    Елизабет Теокритов
    Природни символизам и творевина, 81
    Јован Мајендорф
    О променљивости и непроменљивости православног богослужења, 86
    Роберт Тафт
    Поредак и место причешћивања народа у време касног средњег века и византијски исток, 93
    Себастијан Брок
    Трисвета химна у Литургији, 114
    Јован Благојевић
    Благдани Старога Завета, 124
    Сили Беђани
    Типолошки приступ сиријској светотајинској теологији, 147
    Ендрју Лаут
    Паганска теургија и хришћанска мистериологија код Дионисија Ареопагита, 160
    Виктор М. Живов
    Мистагогија Максима Исповедника и развој византијске теорије образа, 166
    Николај Озољин
    Космичка символика хришћанског храма према Мистагогији св. Максима Исповедника, 186


    Огледи

    Библијско језикословље:
    Сергије С. Аверинцев
    ΕΥΣΠΛΑΓΧΝΙΑ, 193
    Библијска ерминевтика:
    Петар В. Василијадис
    Светодуховска библијска ерминевтика, 196
    Библијска егзегеза:
    Никола Лудовикос
    О божанској благодати, 204
    Хришћанска философија:
    Алексеј Ф. Лосев
    Филиокве [Filioque] као основа латинског платонизма (аристотелизма), 215
    Никола Кузански
    Писмо за абата и братију у Тегегнзеу, написано поводом мистичне теологије Дионисија Ареопагита (1453. г.), 221
    Патрологија:
    Јован Пурић
    Литургијске димензије благодатне педагогије Св. Јована Златоуста, 224
    Хришћанска историја:
    Доситеј Хиландарац
    Именославци, 266

    Отачник

    Теофилова прва књига Автолику (Увод), 274
    ΘΕΟΦΙΛΟΥ ΠΡΟΣ ΑΥΤΟΛΥΚΟΝ, 278
    Теофил (Антиохјски) Автолику, 279
    Μάξιμος Ομολογητής
    Θεωρία τού τρόπου καθ όν γέγονεν τού Άδάμ παράβασις, 292
    Максим Исповедник
    Созерцање начина по коме би преступ Адамов, 293


    Прикази

    Зоран Ђуровић
    Св. Авустин, О блаженом животу, 294
    Глигорије Марковић
    Патријарх Никифор, Против иконокласта, 298
    Зоран Јелисавчић
    Карен Л. Кинг, Шта је гностицизам, 301
    Боjан Бошковић
    Ларс Тунберг, Човек и космос - визија св. Максима Исповедника, 303


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Отачник 1: Теологија богослужбених симбола
    Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара
    Страна: 308 (cb)
    Povez: meki
    Писмо: ћирилица
    Формат: 16 x 23,5 cm
    Година издања: 2009
    ИСБН:
    RASPRODATO
    Nije u planu obnavljanje izdanja





    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024