O poreklu Slovena
Opis
O poreklu Slovena – po Lorencu Surovjeckom – autor Pavel Jozef Šafarik
Iz uvoda u knjigu O poreklu Slovena
Prema prvobitnoj zamisli ovaj rad je bio namenjen za objavljivanje u časopisu. No, kako nije došlo do realizacije ove namere, zbog slučajnih okolnosti, a rukopis je postepeno narastao stalnim dodavanjima i proširivanjima, da bi dostigao obim koji je pet i šest puta veći od prvobitnog, odlučio sam se da zadržim njegov prvobitni oblik i da ga objavim posebno, u nadi da ovim neću učiniti neprijatnu uslugu prijateljima slovenske istorije.
Bez obzira na moje nastojanje da se držim zlatne sredine u istini na širokom polju istraživanja starog doba, pri podeljenim pogledima o praistoriji Slovena, znam da će ipak dve opcije morati biti neizbežno nezadovoljne mojim putem koji bi jedna smela da oceni kao previše usku oblast slovenskog starog doba, koju sam obradio, dok će ga druga proglasiti u ovom proširenom obliku za rodoljubiva sanjarenja. Ipak, spokojno priželjkujem mišljenje onih koji imaju pravo glasa čak i onda ako bi isti pri jednakom uvažavanju dostojanstva nauke i važnosti zadatka imali sa mnom različito mišljenje o njihovom obrađivanju.
Različitost pogleda je neizbežna gde se istorija ne može prepisati iz arhivskih dokumenata, već se mora ponovo stvarati izdvajajući materijal i način obrade tek veštom kombinacijom iz haosa.
Ali, ako i ova razlika u pogledima služi samo tome da se jedna ili druga bolje pokažu kao istinite, daljim i strožim ispitivanjem, za koje svaki nov dokument koji potiče iz sopstvenog istraživanja predstavlja pojačan podstrek, dobitak je očit, a istraživač starog doba ne može da očekuje veći dobitak.
Niko ko poznaje put istorijskih studija neće tvrditi da praistorija najobrazovanijih naroda Evrope nije ništa dobila trudom istraživača u toku tri stotine godina. Mnogo toga što su majstori i kalfe smatrali završenim, nestalo je kasnije sa lica zemlje kao neupotrebljiv skelet: ali sama zgrada je ostala i postala je čvršća, prostranija i lepša. Tako otpada lišće koje se hrani dok drvo raste i iz godine u godinu donosi zrelije plodove. Neka se konačno i praistorija Slovena otrgne časnijim rukama od nečasnog prezira i zapostavljanja i poveri brižljivoj nezi časnih dirigenata u istorijskom istraživanju i veštini.
Još moram da primetim, da sam se u pisanju slovenskih reči, zbog nedostajanja opšte ortografije, poslužio iz nužde često češkom ortografijom. Prema tome, u takvim rečima treba čitati d kao ćirilično c ili nemačko tz. Ostale veze koje delimično odstupaju od slova ne nameću potrebu za šire objašnjenje dobrim poznavaocima jezika.
Novi Sad,
15. maja 1828. godine
Autor
O poreklu Slovena – po Lorencu Surovjeckom – autor Pavel Jozef Šafarik
Iz uvoda u knjigu O poreklu Slovena
Prema prvobitnoj zamisli ovaj rad je bio namenjen za objavljivanje u časopisu. No, kako nije došlo do realizacije ove namere, zbog slučajnih okolnosti, a rukopis je postepeno narastao stalnim dodavanjima i proširivanjima, da bi dostigao obim koji je pet i šest puta veći od prvobitnog, odlučio sam se da zadržim njegov prvobitni oblik i da ga objavim posebno, u nadi da ovim neću učiniti neprijatnu uslugu prijateljima slovenske istorije.
Bez obzira na moje nastojanje da se držim zlatne sredine u istini na širokom polju istraživanja starog doba, pri podeljenim pogledima o praistoriji Slovena, znam da će ipak dve opcije morati biti neizbežno nezadovoljne mojim putem koji bi jedna smela da oceni kao previše usku oblast slovenskog starog doba, koju sam obradio, dok će ga druga proglasiti u ovom proširenom obliku za rodoljubiva sanjarenja. Ipak, spokojno priželjkujem mišljenje onih koji imaju pravo glasa čak i onda ako bi isti pri jednakom uvažavanju dostojanstva nauke i važnosti zadatka imali sa mnom različito mišljenje o njihovom obrađivanju.
Različitost pogleda je neizbežna gde se istorija ne može prepisati iz arhivskih dokumenata, već se mora ponovo stvarati izdvajajući materijal i način obrade tek veštom kombinacijom iz haosa.
Ali, ako i ova razlika u pogledima služi samo tome da se jedna ili druga bolje pokažu kao istinite, daljim i strožim ispitivanjem, za koje svaki nov dokument koji potiče iz sopstvenog istraživanja predstavlja pojačan podstrek, dobitak je očit, a istraživač starog doba ne može da očekuje veći dobitak.
Niko ko poznaje put istorijskih studija neće tvrditi da praistorija najobrazovanijih naroda Evrope nije ništa dobila trudom istraživača u toku tri stotine godina. Mnogo toga što su majstori i kalfe smatrali završenim, nestalo je kasnije sa lica zemlje kao neupotrebljiv skelet: ali sama zgrada je ostala i postala je čvršća, prostranija i lepša. Tako otpada lišće koje se hrani dok drvo raste i iz godine u godinu donosi zrelije plodove. Neka se konačno i praistorija Slovena otrgne časnijim rukama od nečasnog prezira i zapostavljanja i poveri brižljivoj nezi časnih dirigenata u istorijskom istraživanju i veštini.
Još moram da primetim, da sam se u pisanju slovenskih reči, zbog nedostajanja opšte ortografije, poslužio iz nužde često češkom ortografijom. Prema tome, u takvim rečima treba čitati d kao ćirilično c ili nemačko tz. Ostale veze koje delimično odstupaju od slova ne nameću potrebu za šire objašnjenje dobrim poznavaocima jezika.
Novi Sad,
15. maja 1828. godine
Autor
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: O poreklu Slovena
Izdavač: Neven
Strana: 272 (cb)
Povez: Mek
Pismo: Ćirilica
Format: 120 x 170 cm
ISBN:
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (