Autor: Sigmund Frojd
Strana: 184
► Ostali detalji

Opis

Nova predavanja za Uvod u psihoanalizu – autor Sigmund Frojd

Ova nova predavanja ni u kom slučaju ne mogu da zauzmu mesto prethodnih! Ona nisu samostalna na način da mogu da steknu svoj sopstveni krug čitalaca, već predstavljau nastavke i dopune koje se, kao i prethodna predavanja, dele na tri grupe.

U prvu grupu spadaju nove razrade tema koje su već pre petnaest godina obrađene, ali koje danas zahtevaju drugačiji pristup zbog produbljivanja našeg saznanja o njima i promene u našim shvatanjima. Tu se, dakle, radi no kritičkim revizijama.

Druge dve grupe sadrže proširenje, jer se bave materijom koja u vreme prvih uvodnih predavanja u psihoanalizu ili nije postajala ili je bilo suviše malo podataka da bi se opravdalo pisanje posebnog poglavlja.

Nemoguće je izbeći, ali zbog toga ni u kom slučaju ne treba žaliti, da poneka od ovih novih predavanja sadrže u sebi karakteristike obe ove grupe.

Iz predgovora knjige Nova predavanja za Uvod u psihoanalizu

Predavanja pod nazivom Uvod u psihoanalizu držao sam tokom dva zimska semestra 1915/16. i 1916/17. godine u jednoj slu­šaonici Psihijatrijske klinike u Beču, pred raznovrsnom publikom koju su sačinjavali studenti sa svih fakulteta. Prva polovina predavanja bila je improvizovana i odmah zatim zapisana. Druga polovina je bila sastavljena tokom mog boravka u Salcburgu sledećeg leta, a naredne zime održana su tačno onako kako su bila napisana. Tada sam još raspolagao sposobnošću fonografskog pamćenja.

Za razliku od prethodnih predavanja, ova koja su ovde data nisu nikada održana. Naime, u međuvremenu sam zbog svojih poznih godina oslobođen dužnosti da svoju – iako samo perifernu – pripadnost Univerzitetu potvrđujem držanjem predavanja, a zbog jedne hirurške intervencije nisam više u stanju da budem govornik. Stoga, to što ću se tokom sledećih izlaganja ponovo naći u slušaonici Univerziteta predstavlja samo plod moje mašte. To će mi pomoći da prilikom razmatranja svog predmeta ne zaboravim na čitaoce.

Ova nova predavanja ni u kom slučaju ne mogu da zauzmu mesto prethodnih. Ona nisu samostalna na način da mogu da steknu svoj sopstveni krug čitalaca, već predstavljaju nastavke i dopune koje se, kao i prethodna predavanja, dele na tri grupe. U prvu grupu spadaju nove razrade tema koje su već pre petnaest godina obrađene, ali koje danas zahtevaju drugačiji pristup zbog produbljivanja našeg saznanja o njima i promene u našim shvatanjima. Tu se, dakle, radi o kritičkim revizijama. Druge dve grupe sadrže proširenja, jer se bave materijom koja u vreme prvih uvodnih predavanja u psihoanalizu ili nije postojala ili je bilo suviše malo podataka da bi se opravdalo pisanje posebnog poglavlja. Nemoguće je izbeći – ali zbog toga ni u kom slučaju ne treba žaliti – da poneka od ovih novih predavanja sadrže u sebi karakteristike obe ove grupe.

Zavisnost ovih novih predavanja od predavanja datih u Uvodu u psihoanalizu ogleda se i u tome što se ona nastavljaju po njihovom redosledu. Prvo predavanje iz ove publikacije obeleženo je brojem XXIX. Stručnjaku koji se bavi psihoanalizom ona, kao i prethodna, pružaju malo toga novoga i zapravo su namenjena onoj velikoj grupi obrazovanih laika koji su dobronamerno, iako uzdržano, zainteresovani za specifičnosti i dostignuća ove nove nauke. I ovog puta mi je osnovna namera bila da ne prinosim žrtve lažnoj jednostavnosti, celovitosti i zaokruženosti, da ne skrivam probleme niti da poričem postojanje praznina i dilema. Ni u jednoj drugoj oblasti naučne delatnosti ne bi bilo potrebno hvaliti se ovakvom trezvenošću i uzdržanošću. One se uvek podrazumevaju i publika ni ne očekuje išta drugo. Nijedan čitalac nekog prikaza iz astronomije neće biti razočaran i osećati se superiornim u odnosu na tu nauku ako mu se pokaže koje su njene granice u poznavanju svemira i na kojim tačkama se njena saznanja rasplinjavaju i postaju zamagljena. Stvari stoje drugačije jedino u psihologiji. U ovoj oblasti u potpunosti dolazi do izražaja konstitucionalna nesposobnost čoveka za naučno istraživanje. Čini se kao da se od psihologije ne traži da napreduje u znanju, već da zadovolji neke druge zahteve; prebacuje joj se svaki nerešeni problem, upućuju zamerke zbog svake priznate nejasnosti.

Ipak, svako kome je stalo do nauke o psihičkom životu, mora­ će da mirno podnese i ovu nezgodu.

Beč, leto 1932. godine

U izdanju izdavačkog preduzeća Neven ćete pronaći i sledeća dela Sigmunda Frojda

Autobiografija

Iz kulture i umetnosti

O seksualnoj teoriji

Psihopatologija svakodnevnog života

Totem i tabu

Tumačenje snova 1

Tumačenje snova 2 O snu

Tumačenje snova 1-2

Uvod u psihoanalizu

Komplet knjiga Sigmund Frojd Odabrana dela 1-9