MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Knjige▹PravoslavljeПравославље у Хрватској
    Никодим Милаш, дела књига 4: Православна Далмација
    Аутор: Никодим Милаш
    Страна: 584
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A
    ПРЕДГОВОР

    Ваљда нема на свијету земље, у којој је интолеранција наспрам православне вјере тако велика, као у Далмацији. Не смију давати јавног израза тој интолеранцији само с тога, што постоје државни темељни закони, који јамче слободу православне вјере у Далмацији, иначе би поступали противу те вјере, као што су прије издања тих закона поступали. И ту интолеранцију дотични старају се систематски да подржавају у овој земљи, приказујући православну цркву, као неку јеретичку вјерску задругу, која се силом наметнула у Далмацији.

    Вјерска интолеранција, ма како је хтјели правдати латински богослови, у самој ствари није него мржња према иновјерцима, и плод је вјерског фанатизма, који потиче из мрачњаштва и незнања. Па колико је то непорјецива истина за сва мјеста гдје интолеранција господује, толико се то на особити начин показало, а и показује у Далмацији.

    Код нас у Далмацији ова је интолеранција почела још од онога доба, кад је романизам савладао православну цркву, и кад на спљетском сабору 1059. године прогласише св. Методија словенског за јеретика. То се традиционално потхрањивало у Далмацији све до XVIII вијека. Тада је задарски арцибискуп Змајевиh изложио то у форми римокатоличког црквеног учења за далматинске римокатолике у свом Огледалу истине, које је учење од тога доба постало збиља огледалом за све потоње западне писце, и до данас.

    "У Далмацији није била никада толерирана схизматичка грчка вјера. Кад дођоше у ХУI вијеку у Далмацију грчки стратиоти, они су били одмах потчињени духовној власти латинских бискупа, и допуштено им је било само да врше богослужење по грчком обреду, те су тако живјели у Далмацији као грчко-сједињени све до пада млетачке републике, када се опет отргоше од римске цркве и претворише у схизматике. У исто су вријеме дошли у Далмацију из турских провинција и Срби. Ови Срби, који су били не само схизматици, него и јеретици, нијесу се хтјели добровољно покорити власти латинских бискупа, и млетачки сенат морао их је силом на то принудити и сматрао их је за грчко-сједињене. Одметнуше се они од римске цркве, кад је престала млетачка влада у Далмацији. Од тог одметничког народа и његове цркве мора се клонити сваки прави син римске цркве и избјегавати свако опћење."

    Ово је језгра Змајевићевог учења, а и свега онога што је наштампано у књигама западних писаца о прошлости православне цркве у Далмацији.

    Да мора убитачно дјеловати на друштвени морал она порука римокатолицима, да избјегавају опћење са православнима, то је јасно свакоме. Али оно учење је и историјски неистинито. А то може знати свак, ко ијоле познаје опћу историју Далмације.

    Мене је, као православног Далматинца, ова ствар одавна занимала, и, искрено да кажем, жао ми је било и неправо, што се онако мисли и суди о мојој Цркви и њеој прошлости, и тијем само још више потхраљује вјерска несношљивост у земљи овој. Поред оне Змајевићеве работе и других још сличних ружних работа, саблазнило ме особито оно, што сам прочитао о прошлости православне далматииске цркве у најновијем издању фрајбуршког римокатоличког црквеног лексикона, те ручне књиге свију западњака, који познају њемачки језик, и која се штампа, као што на насловном листу пише "судјеловањем многих католичких научника." Видио сам, да се старим заблудама данас већ даје и научни карактер. Ово и све друго што сам горе споменуо, побудило ме да сам проучим прошлост наше Цркве у овој земљи. Па пошто сам нашао, да у свима књигама западних писаца говори се о томе искључиво по Змајевићевом учељу, и спомињу се само такви догађаји, који иду у прилог тенденције латинске школе, ја сам се обратио првоизворима, да по њима, а независно од свега што је до сада наштампано, саставим себи слику о нашој прошлости. Био сам сретан, благодарећи доброти пријатеља мојих и историјске истине, наћи у разним архивама и библиотекама много писмених Споменика о овоме предмету. Нашао сам о томе и неколико монографија, које нијесу још штампане, а особито три, о којима ја у тексту спомиљем, и које су доста опширне и богате у историјски доказаним податцима. Проучавању ових извора ја сам посветио скоро пет година. Ресултатом су тога они многи чланци у "Гласнику далмат. цркве" и ова књига.

    Као што ће читалац видјети, овдје се приказује ствар сасвијем друкчије од онога, што о томе говори латинска школа. Ту је показано и доказано, да је православна вјера била једина у Далмацији све до друге половине IХ вијека. Тада, изазвана, она ступа у борбу са романизмом, који силом државне власти почиње је гонити, и гони је бездушно све до времена св. Саве српскога, кад православни Далматинци добивају нову духовну снагу да се противницима одупру и да одрже православље у Далмацији и до данашњега дана.

    Књига је ова, као што сам у наслову казао, само историјски преглед прошлости православне цркве у Далмацији. Тај преглед ја сам закључио са половином XIX вијека, јер је тада почео сасвијем други живот у цалматинској цркви, услијед проглашења равноправности православне вјере са осталим законом признатим јероисповестима у аустро-угарској монархији.

    У Задру, на Ђурђев дан 1901.


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Никодим Милаш, дела књига 4: Православна Далмација
    Издавач: Истина - Епархија далматинска
    Страна: 584 (cb)
    Povez: тврди
    Писмо: ћирилица
    Формат: 16,5 x 24,5 cm
    Година издања: 2004
    ИСБН: 86-82555-07-7
    Naručite
    Cena: 3.350 RSD
    Cena za inostranstvo:
    34,00 EUR
    Kom.:
    ili
    Naručite telefonom:
    Nije radno vreme
    nismo dostupni na telefonu.





    Kupljeno uz ovu knjigu

    Никодим Милаш дела, књига 6: Црквено казнено право
    3350 din.

    Никодим Милаш дела, књига 7: Aутобиографија; студије; чланци
    2630 din.

    Никодим Милаш, књига 5: Православно црквено право
    3350 din.

    Никодим Милаш дела, књига 3: Славенски апостоли Кирило и Методије и истина православља
    2500 din.

    Писма из Малог Јерусалима
    600 din.

    Механе и кафане старог Београда
    1400 din.

    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Poruku poslaoPoruka

    Vaše pitanje
    ili odgovor

    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024