Аутор: игуман Нектарије (Морозов)
Страна: 113
► Остали детаљи

Događa se da čovek mnogo puta dođe na ispovest i da se svaki put kaje za jedan te isti greh. On se zaista iskreno kaje, ali prosto nema snage da taj greh ne ponavlja, niti je dovoljno odlučan u tome. Gospod mu šalje Svoju pomoć upravo zbog tog kajanja i istrajnosti.

Neki čovek uporno je dolazio u crkvu, padao na kolena pred Spasiteljevom ikonom i gorko se kajao zbog teškog greha koji je stalno ponavljao. Duša mu je do te mere bila izmučena da je jednog dana rekao: „Gospode, umorio sams e od tog greha i nikad ga više neću ponoviti. Pozivam Te da budeš svedok na Strašnom sudu da u mom životu od danas neće postojata taj greh.“ Nakon toga izašao je iz crkve i posle izvesnog vremena ponovo pao u isti taj greh. Ponovo je došao u crkvu, kleknuo i gorko se pokajao zbog svog pada. U tom položaju, tu ispred ikone je umro. Svetom Amfilohiju je bilo otkriveno da je Gospod pomiliovao tog čoveka. Đavo je upitao Gospoda: „Kako možeš da ga pomiluješ? Zar Ti nije mnogo puta obećao da više neće ponavljati grehm zar te nije i samoga pozvao da budeš svedok i zar te svaki put obmanuo?“ Na to mu je Bog odgovorio: „Ako si ga ti kao čovekomrzac, nakon njegovog obraćanja meni, toliko puta primio nazad, kako onda ja da ga ne primim?“ – Iguman Nektarije (Morozov)