Strana: 374
► Ostali detalji

Mudrost tvoja

U meni je

Pečat tvoj,

Utisnut žig,

Srce najdublje suštine.

Sveto.

Ta priča je suviše duga,

Da bih je ovde pričao.

Haljine si svoje

Prostrla po zemlji,

Sandale mokre ostavila Suncu,

Zrnevlja ječma

Oltaru.

Zaklanjaš sve

Svojom krotkošću,

Na vrhu stene

Jato ptica,

Na obzorju

Sunce.

Ikona si neizrečene

Tajne,

Intimnije,

Prisnije od bilo čega

Skrivenog.

Hranim se biljem,

Plodovima drveća,

Ogrubela je koža moja,

Nezaboravom

Brišem nalete vremena,

Nadahnut,

Sa zanosom

Izgovaram ime tvoje.

Istovrstan sa svetom,

Sa onim što je sveto,

Utiskujem tvoj lik

U dela svoja.

Ta priča je suviše duga,

Da bih je ovde pričao.

Haljine si svoje

Prostrla po zemlji,

Sandale mokre ostavila Suncu,

Zrnevlja ječma

Oltaru.