„Наташа Јанков? Рођена шеснаестог дванаестог осамдесет седме од оца Петра и мајке Оливере?“

Низала је питања судиница продорним гласом. Као да има проблем са слухом. Па не чује ни себе саму, а Ната се, док је одговарала са „тако је“, питала хоће ли је ово све, једног дана, питати ипак неки матичар.

„Наташа, одговарајте јасно на моја питања!“, опомињала је.

Но, кратка, јасна и гласна, увек је то и била, од малих ногу. Старија је ћерка својих родитеља и мада важи неко правило да је прво дете обично питомије, Наташа се од првих дана потрудила да буде изузетак. Једино правило је да нема правила – њен животни мото. Задавала је „маторцима“ главобољу (тако их је одувек називала), али за разлику од сестре, увек је сама решавала своје проблеме. Сви знамо да они настају још у вртићу. Првог дана њеног боравка, имала је око четири године, Каћа јој је отела играчку, празну бочицу шампона. И док су деца у таквим ситуацијама тражила помоћ васпитачице, Ната је сироту Каћу ударила из све снаге по глави, узела „своје“ и наставила лутки, званој Памела, да пере косу. Није обратила пажњу на крварење њеног носа, а није се ни потресла што су обе мајке позване истог момента. „Коса не сме дуго да буде мокра“, одговорила је васпитачици на критику, док су због висине њеног гласа плакали дечаци који нису ни присуствовали том немилом догађају.

„Хладнокрвна“, рекла је једна од учитељица њеној посрамљеној Оливери. Овај први, а и сваки следећи позив у вези са њеним понашањем, натерали су њене родитеље да измене критеријуме везане за срамоту. У Натиној природи је било да заштити себе, али и слабе и немоћне. Зашто би мајка црвенела због Натиног описа туђих личности, када људи у контакту са њом добију оно што заслужују. Мали, ситни и небитни, остају без речи када их нахрани заслуженом порцијом. Дуго је размишљала шта би могла рећи извештаченој судиници, али је изабрала да прећути. Било јој је јасно да јој следи притвор. Кауцију није желела да плати, а времена је имала напретек. Оптужена као „незванични дистрибутер дувана“, била је осуђена и због напада на службено лице и увреду части. Док је чекала да је пребаце у затвор, надала се да ће бар бити сама у ћелији, или да ће добити некакву пристојну цимерку.