Аутор: Милан Ружић
Страна: 177
► Остали детаљи

У времену у којем се говори о крају књиге, о крају историје, о крају човека и о крају поезије, мислио сам да таквог међу младим људима нећу ни срести, али не само да сам срео једног младог човека који воли књижевност и који пише, него као да сам срео себе од пре више од 50 година. Одједном видимо једнога који гори као свећа за писану реч, за нешто важније од наших свакодневних брига.Матија Бећковић Постоје писци који читаоца суочавају са својим стваралачким поступком и писци који се опредељују да стил, након дугог рада, учине тако ненаметљивим да се неупућенима чини како би оно што су прочитали и сами могли написати. Чест је случај да књижевници, на почетку стваралачког пута, припадају првој врсти, да би са годинама досегли зрелост карактеристичну за другу. Иако млад човек и млад писац, Милан Ружић у свет књижевности улази стилски суптилно, као искусан уметник, што га чини ретком зверком, којој ваља пратити траг.

Владимир Кецмановић