Autor: Karolina Šuti
Strana: 114
► Ostali detalji

Nakon smrti majke, mlade Beloruskinje, devojčica Maja odlazi da živi kod stare tetke u senovitom selu, među ljudima koje ne poznaje. U svetu u koji biva iznenada premeštena, ona gubi svoj jezik, ne razume tetku koja je prihvatila da se brine o njoj. U zabačenoj kući nema promena za povučenu devojčicu. Jedino Marek, nekadašnji poljski prisilni radnik, ume da kod Maje stvori osećaj zaštićenosti. Zvuk njegovog maternjeg jezika budi u njoj sećanje na sopstvene zaboravljene korene, na izgubljeni jezik najranijeg detinjstva. Kada odraste, Maja napušta selo da bi u gradu započela novi život. Ali i tamo je prate neizgovorene tajne. Knjiga Karoline Šuti je knjiga o sećanju, gubitku i oporavku. Rečenicama visoke atmosferske gustine, melanholičnim tonom, autorka ispisuje neobičnu priču mlade žene koja traga za izgubljenim poreklom. Dok sklapa slagalicu uspomena i probija se kroz tišinu pamćenja, Maja pronalazi način da otkloni senku neznanja o svom životu i korenima, što joj naposletku donosi toplu utehu i nadu. Za roman Mora da sam jednom hodala po mekoj travi Karolina Šuti nagrađena je prestižnom Nagradom Evropske unije za književnost.