Autor: Анри Рорда
Strana: -
► Ostali detalji

Да сам ја
створио свет, сместио бих љубав на крај живота. Људе би до самог краја
одржавала неодређена, страховита нада.


Анри Рорда, швајцарски анархиста, професор
математике и колумниста, убио се хицем из револвера 1925, али је иза себе
оставио овај есеј у коме „се објашњава“ – испитујући свој живот и излажући
своју филозофију „веселог песимизма“.


У овом потресно шаљивом и недовољно
познатом трактату Анри Рорда говори да су дугови и досада у свету којим влада
капитал разлози његовог одласка. Међутим, читаоца ће опчинити проницљивост и
неумољива прецизност с којом Рорда испитује квар свог унутрашњег механизма. Моје
самоубиство је истовремено меланхолично и духовито, политичко и дубоко
лично – медитација о неоствареним жељама, неискупљивим гресима и „старости,
која ничему не служи“.