Autor: uredio Nikola Rževski
Strana: -
► Ostali detalji

šta se moze nauciti iz ruske kulture i sta to ona ima da ponudi nama i vremenu u kojem zivimo? Na srecu, ruske kulturne studije imaju bogatu istoriju.

U nju spadaju dela Nikolaja Berdjajeva, Pavela Miljukova, Georgija Vernadskog, Vladimira Vejdla, Georgija Florovskog, Dmitrija Cizevskog, Dzejmsa Bilingtona, Mihaila Bahtina i Dmitrija Lihacova (koji ima tekst u ovoj knjizi i povezuje nas sa prethodnom tradicijom), i u novije vreme Alena Bezansona, Jurija Lotmana, Kirila Emersona, Katerine Klark, Borisa Grojsa, Mihaila Epštejna, Irine Paperno, Borisa Uspenskog i Dzefrija Hoskinsa - u kojima su materijal i smernice koji nam pomažu da odgovorimo na takva pitanja.

Uprkos širokoj lepezi pristupa, koja se menjala vremenom i reagujuci na istorijski i socijalni kontekst, ovi i ostali analiticari kulture najčešce se oslanjaju, delimicno ili u celosti, na određene osnovne polazne tačke. Polazne tačke su: jezičko poreklo kulture, njena geografska lociranost, njena povezanost sa religijom i ideologijom i njen narodni etos na širokoj osnovi. Estetički tekstovi, naravno, sadrže i drugačija gledanja na kulturu koja su takođe na raspolaganju kako istoriji tako i kasnijem korišćenju od strane onih koji proučavaju kulturu ali koja imaju materijalno trajanje u svojim sredstvima prenošenja.