Autor: Слободан Антонић (3. издање)
Strana: -
► Ostali detalji

Моћ и сексуалност: социологија геј покрета

једна је од најутицајнијих књига Слободана Антонића. Испрва објављена у малом тиражу, као издање Социолошког друштва Републике Српске, брзо је привукла пажњу јавности. Хваљена са једне, и жестоко оспоравана са друге – стране о којој је реч – она је ипак прва озбиљна научна критика овог феномена. На страницама ове књиге Слободан Антонић анализирао је све значајне ЛГБТ теоретичаре и писце, као и процес борбе, прихватања и лобирања у корист ЛГБТ особа најпре у САД.

Антонић је показао како је ЛГБТ покрет прешао пут од маргине до мејнстрима. Указао је који су њихови циљеви и методи, па је дао и пројекцију везану за српско друштво. У додатку трећем издању налази се и драгоцена текст о продорима геј покрета у Србији 2014–2021.

У пролеће 2015, књига Моћ и сексуалност добила је награду Војин Милић за најбоље социолошко дело на српском језику. Образложење жирија прочитајте

ОВДЕ

.

Садржај књиге погледајте

ОВДЕ

.

Слободан Антонић у предговору књизи

Моћ и сексуалност

:

„Ово је књига о ЛГБТ покрету, о његовим тежњама да мења друштвене ставове и установе, о аргументацији коју износи, о друштвеним последицама које производи, те о критикама и отпору на који тај покрет наилази.

У првој глави

описујем

основне карактеристике ЛГБТ покрета

, анализирам његове главне организације у САД (као средишту светског система), дајем преглед основних метода друштвеног и политичког деловања тамошњих ЛГБТ организација, те преносим неке критике на њихов рачун.

У другој глави

разматрам тезу о постојању

геј програма

(gay agenda)

, као инхерентног распореда постизања радикалних циљева поступним навикавањем друштва на све проблематичније норме. Износим како је настала та теза, на чему се она заснива и колико је оправдана.

У трећој глави

, кроз анализу једне домаће „геј френдли” књиге из области друштвених наука, разматрам аргументацију типичну за ЛГБТ покрет: схватање природе хомосексуалног понашања и хомосексуалног идентитета, захтев за редефиницијом брака као друштвене институције, као и начин позивања на различита истраживања.

У четвртој глави

усредсређујем се на питање

истраживања деце која одрастају у домаћинствима истополних парова

. Дајем преглед дебате која се водила око тумачења налаза ових истраживања, а посебно око методологије која је у њима коришћена, и указујем на њену повезаност са „режимом истине” и „политиком истине” у савременим друштвеним наукама (посебно у психологији и социологији).

Тема

пете главе

је „школска квир инклузија”, односно

захтев за уношење ЛГБТ садржаја у школско штиво и градиво

. Објашњавам појам „квир инклузије”, описујем досадашња искуства на том пољу у САД и Британији, разматрам отпоре који су се јавили у овим друштвима, те износим разлоге „за” квир инклузију и „против” квир инклузије.

Шеста глава

је посвећена питању нетрпељивости коју налазимо у ЛГБТ покрету, не само према критичарима, већ и према онима који о „геј питању” нешто другачије мисле. Наводим неке карактеристичне случајеве такве нетолеранције, а затим и два објашњења за такво понашање. Оба објашњења разматрам, те налазим у њима оно што је заједничко, али и погрешно.

Коначно, у закључку износим своју оцену ЛГБТ покрета, смештам га у светскоисторијски контекст, те указујем на неке његове додатне узроке, као и учинке у полупериферијском друштву какво је Србија.“