Autor: Platon
Strana: 82
► Ostali detalji

"Pa onda, ako istina o stvarima odvajkada postoji u našoj duši, naša duša mora biti besmrtna. Zato moramo biti hrabri; i ono što sada ne znamo, to jest ono o čemu smo sećanje izgubili, moramo odvažno tražiti i sećanje ponovo naći."

Pa onda, ako istina o stvarima odvajkada postoji u našoj duši, naša duša mora biti besmrtna. Zato moramo biti hrabri; i ono što sada ne znamo, to jest ono o čemu smo sećanje izgubili, moramo odvažno tražiti i sećanje ponovo naći.
Jedan od najranijih Platonovih dijaloga Menon, prati razgovor između Sokrata i mladog aristokrate Menona o prirodi vrline. Kroz raspravu o tome da li se vrlina može naučiti, dijalog se razvija u dublje istraživanje osnovnih pitanja: šta je uopšte vrlina, kako definišemo apstraktne pojmove i kako stičemo znanje. Kada Menon istakne paradoks o nemogućnosti traženja nečega što ne poznajemo, Sokrat uvodi teoriju o znanju kao o prisećanju duše na istine koje već poznaje.

Tekst se bavi ključnim filozofskim temama poput prirode definicije, odnosa između znanja i vrline, kao i razlike između ispravnog mišljenja i pravog znanja. Iako se dijalog završava u tipičnoj sokratovskoj aporiji – priznanju neznanja – on postavlja temelje za razumevanje epistemologije i etike koji su oblikovali zapadnu filozofsku misao.