Аутор: Гордон Бокер
Страна: 556
► Остали детаљи

„Када би Дарел ушао у собу, настала би весела атмосфера, као да је неко отворио шампањац“, сећао се један Дарелов пријатељ. Али постојала је и тамна, окрутна Дарелова страна – живот овог креативног писца и песника био је замршен попут лавиринта.

Рођен је у Индији 1912. године, али убрзо, због одлуке родитеља, бива прогнан из свог дечачког раја у подножју Хималаја и одлази на даље школовање у Енглеску. Ово суморно „острво пудинга“, како га је звао, напушта половином тридесетих година и одлази у Грчку, а потом у Египат, где проводи своје најпродуктивније године.

У ратном Египту се зачиње „Александријски квартет“, дело које ће га прославити, и због ког су туристичке агенције биле преплављене захтевима да одведу знатижељне на места које је описивао и створио.
Као службеник Британске амбасаде одлази потом у Југославију, Аргентину, на Кипар, а коначно ће се скрасити у Прованси, где и умире 1990. године.

Лоренс Дарел се женио четири пута, изгубио је две ћерке (једну услед развода, а друга је извршила самоубиство), а његов најхармоничнији брак завршио се изненадном смрћу његове жене Клод, 1967. године.

Инспирисало га је вино и медитеранско сунце, а креативност је црпео из секса и опседнутости лудилом. Фројд, Маркиз Де Сад и нарочито Хенри Милер, подстаћи ће га на побуну против владајућег морала, а прибежиште је често тражио и у западном и источном мистицизму.

Дарелова књижевна каријера је трајала готово пет деценија. Писао је романе, песме, драме, есеје, књижевне критике, путописе. За собом је оставио и велики број писама. Његово дело се и даље хвали и критикује, и пре свега – и даље чита. Савремени писци, попут Карла Увеа Кнаусгора, неретко истичу Дарелов утицај на њих.

Гордон Бокер – први Дарелов биограф – није се ослањао само на темељно истраживање писаних извора, него је водио и десетине разговора са многима који су познавали овог плодног британског писца још од детињства, што овом просопографском делу даје нарочиту живост и употпуњује његову веродостојност. Такође, упркос поштовању према Дареловом таленту и раду, Бокер се ниједног тренутка не поставља као Дарелов хагиограф и читаоцу представља комплексну личност која се није увек најбоље сналазила у међуљудским односима.