Збирка песама
Љубице (1892) Николе Ђорића ослања се на традицију српског романтизма и народне лирске поезије. Песме су ведрог и разиграног тона, распоређене у три тематске целине, а њихова основна тема je љубав – пева се о сусретима заљубљених, младалачким удварањима и чежњи за вољеном особом. Трећи део, назван
Тамбурице, чине песме које доносе дух источњачке културе, налик су севдалинкама, а прожете су мотивима љубавног ривалства и туге због неузвраћених осећања. Од ових целина је издвојена лирско-епска песма у шест певања
Фазли-бего, коју је сам Ђорић означио као романсу.
Више о књизи сазнајте
ОВДЕ.
Опис
СадржајЧитаоцима
I
Везиља
Зло, па и није
Чик!
Милена и Станко
Годет
Умешно момче
Поносита мала
Сетно момче
Платнобеља Јана
Чекање
Дилберче
Питање
Још једно питање
И опет питање
Црно на бело
Дилбер Анђелија
Cojкa
Дар и уздарје
Истинит сан
Опасна шала
Па што не кажеш!
Мињона
II
Славопој
Мојој Српкињици
Станкине обрвице
Све је песма
Хтеде Бог
Дар из Стига
Моје драго
Љубичица и девојчица
Стара мaмa
У ноћи ашиковања
Пуца
Средина
Косе и очи
Не питај ме
Плавојка
Све!
Срце ластавицом
Ја грешник
Чух славуја
Свак по своме
Пролећу
Сунцокрет
Цвеће с југа
Жеље
Пољупци
Кумаш
Ђердан око врата
Песма дозивница
Сети ме се
III. ТАМБУРИЦЕ
Три цвета
Све на време
Лепа нада
Жетелица Јела
Мудра драга
Свађа и мирба
Порука
Из даљине
Боно драго
Севдалија Јово и материно злато
Највећи јад
ФАЗЛИ-БЕГО