Аутор: Никлас Луман
Страна: 300
► Остали детаљи

Овде изложена истраживања семантике „љубави" комбинују два различита теоријска контекста. Она се, с једне стране, налазе у склопу радова из социологије науке који се баве преласком традиционалних у модерне облике друштава. Други радови о овој теми су објављени под насловом „Друштвена структура и семантика" (2 тома, Франкфурт 1980, 1981) и моја је намера да наставим управо ова истраживања. Она полазе од тезе да прелазак друштвеног система из стратификованог у функционално диференцирани систем производи дубоке промене у идејном наслеђу семантике, које омогућавају друштву континуитет у његовој властитој репродукцији и повезивање једног делања са другим. У току еволутивних трансформација ове врсте успешно се могу умножавати речи, флоскуле, знања и искуствене теореме; али оне мењају свој смисао, своју селективност, своју способност за повезивање искустава и за отварање нових перспектива. Премешта се тежиште из кога се управља смисаоно сложеним операцијама; на тај начин идејно богатство може, само уколико је довољно велико, да припреми, спроведе и довољно брзо учини схватљивим дубоке промене у друштвеним структурама. Захваљујући овој помоћи, структуралне трансформације се могу релативно брзо остварити, често управо на револуционаран начин, а да при том не морају одмах да остваре све своје претпоставке.

Други контекст захватамо ставовима у прилог теорије симболички генерализованих медија комуникације. У складу с тим, овде се љубав неће обрађивати као осећање, или ће то бити само узгред, већ као симболички код који нас обавештава о томе како човек може успешно да комуницира чак и у случајевима у којима се то чини управо невероватним. Код охрабрује стварање одговарајућих осећања. Ла Рошфуко (Ла Роцхфоуцаулд) сматра да без њега већина не би чак уопште досегла таква осећања. А Енглескиње које су настојале да буду у складу са превикторијанским романима су морале да чекају на видљиве знаке брачне љубави пре него што су смеле свесно да открију шта је љубав. Дакле, не ради се о чистом проналаску социолошке теорије, већ о стању ствари о коме се већ дуже размишља у семантици љубави. Теорија му пружа само корисности апстракције, омогућује поредјење са потпуно другачијим стањима ствари као што су, на пример, моћ, новац и истина; на тај начин оно добија додатна сазнања и показује да љубав није аномалија већ сасвим нормална невероватноћа.


САДРЖАЈ

УВОД, 5
I.- ДРУШТВО И ИНДИВИДУА: ЛИЧНИ И БЕЗЛИЧНИ ОДНОСИ, 11
II.- ЉУБАВ КАО СИМБОЛИЧКИ ГЕНЕРАЛИЗОВАН МЕДИЈУМ КОМУНИКАЦИЈЕ, 20
III.- ЕВОЛУЦИЈА МОГУЋНОСТИ КОМУНИКАЦИЈА, 48
IV.- ЕВОЛУЦИЈА СЕМАНТИКЕ ЉУБАВИ, 58
V.- СЛОБОДА ЉУБАВИ: ОД ИДЕАЛА ДО ПАРАДОКСА, 70
VI.- СТРАСТ: РЕТОРИКА ЕКСЦЕСА И ИСКУСТВО НЕСТАБИЛНОСТИ, 91
VII.- ОД УДВАРАЊА ДО ПРИЈАТЕЉСТВА, 130
VIII.- ОСНОВНА РАЗЛИКА Plaisir/Amour, 146
IX.- ЉУБАВ ПРОТИВ РАЗУМА, 164
Х.- НА ПУТУ КА ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈИ: ПРЕВИРАЊА У 18. ВЕКУ, 169
XI.- УВОЂЕЊЕ СЕКСУАЛНОСТИ, 189
ХII.- ОТКРИЋЕ НЕКОМУНИКАТИВНОСТИ, 211
XIII- РОМАНТИЧНА ЉУБАВ, 224
XIV.- ЉУБАВ И БРАК: ПРИЛОГ ИДЕОЛОГИЈИ РЕПРОДУКЦИЈЕ, 253
XV.- ШТА САДА? ПРОБЛЕМИ И АЛТЕРНАТИВЕ, 273
XVI.-ЉУБАВ КАО СИСТЕМ ИНТЕРПЕНЕТРАЦИЈЕ, 301