Autor: Aleksandra Grozdanić
Strana: 90
► Ostali detalji

`…ova knjiga se bavi nekim suštinskim pitanjima Lakićevićeve poetike, porukama i idejama koje ona nose, sagledavajući ih kroz vizuru vlastitog poetskog doživljaja svetova u delima koje tumači.`
– iz pogovora Marije Jeftimijević Mihajlović

Lakićevićeva poezija okrenuta je prema nebu, sa pogledom ka Bogu – iz nje se između najtananijih stihova, katkada, prolomi bolan krik, podsećajući nas na to ko smo bili i odakle dolazimo. Lament nad sudbinom svog naroda, glas protiv zemaljske nepravde i vapaj za sveobuhvatnom i nepristrasnom Božjom pravdom. Ove pesme su tiha muzika koja uspavljuje, ali i odjek zvona koja zvone na uzbunu letargičnim saplemenicima, koji spavaju dok im kuća gori.

`Srbijo nebeska bašto u zemaljskome voću
Pretrpi iskušenja i kosmičku samoću
Zemljo među dušmanima i starim crkvama
Najbolja zemljo sa najgorim službama`

Sadržaj:
LIRIKA
-Poezija Dragana Lakićevića: Uspinjanje do ishodišta-Snežna ikona
-Kud je nestao onaj svet – Prohuja

POEME
-Vatra sna – Rodoslovlje u porodičnim poemamam Dragana Lakićevića
-Postojanje u sećanju – Porodični muzej

LEGENDE
-Nebesko rodoslovlje – Srpske legende
-Pjesme grme jače od topova – Njegoševe stope
-Poj tišine – Štap mitropolita Amfilohija

PROZA
-Povratak iz večnosti – Beg od milenijuma zaborava
-Sramota blista u sjaju – Zamak
-Ko ne peva, on zaboravlja – slojevi pamćenja