Strana: 140
► Ostali detalji

Лебдећи на крилима поезије широм отворених очију песнику се све може, те он стихове збраја у снохватице и недодире уводећи нас у тајновит свет у којем ослушкујемо шта душа скрива и како песник излази из стега стереотипа. Баш то, рукопис поезије „Куково лето” Дејана Макса Катанића ме обрадовао својом аутентичношћу, јер се разликује од већ виђеног, у великој мери са избором речи необичног архаизма које у песму уплиће и које потврђују слободу песника да нам своју поезију збори онако како је осећа. Пластичност речи у неким моментима буди у нама снажне доживљаје изреченог, те се чује та тишина, цвилење ветра у храму промаје и маховине, осете се мириси давно ишчезнулих лета и дамари успомена буде сећања на проживљено и жељено…

Поетски првенац Дејана Макса Катанића је попут сликарског платна осликаног разнобојном палетом, те на трен бљесну сунцем окупане слике детињства, шкриње безбрижности и пејзажи родног крајолика које за час раздани садашњица у којој је толико тога урушено, како и сам песник каже…

Мирјана Марковић