Погледамо ли све три Краговићеве збирке, оне су несумњиво песников одзив на тренутак у којем јесмо, али тако као да нисмо, јер веома често затварамо очи и закључавамо душу пред оним што би морало да нас нагна не само да се запитамо зашто је тако, већ и да одговоримо на прави начин. Краговић спада у оне песнике које не треба читати на парче, већ исцела. Његов песнички свет заслужује да буде посећен, али не само тако да би се на краткотрајном излету у њему било, већ да би се ту проборавило онолико дуго колико је потребно да се испитају све четири стране света ка којима се он пружа и она пета, најдубља и најважнија, срце самог његовог песништва, као исваког правог песништва уопште – песничка.