Аутор: Драгиша Дракић
Страна: 165
► Остали детаљи

Ознака вештака као "помоћника суда" веома је стара. На њу наилазимо још у италијанској средњовековној доктрини, а касније се ово схватање преузима и од новије науке, судске праксе, а уноси се и у кривично законодавство. Ово вишевековно сликовито означавање вештака, које истовремено доста говори и о некадашњем поимању његове улоге у кривичном праву, свакако је оставило трага, тако да га неки аутори још и данас носталгично називају тим именом, иако је од средине двадесетог века јасно да је вештак много више од "судијског помоћника". Како се међутим његова улога мењала и значај растао у пракси кривичног правосуђа, тако су се у литератури почели употребљавати и други називи који су на дескриптиван начин покушавали да означе природу делатности вештака у кривичном поступку у складу са промењеном улогом. Њему се, између осталог, почела приписивати "функција саветника" односно "самосталног помоћника" суда, његова делатност квалификовала као "прилог судијском одлучивању", а онсам означаван као "партнер судије", а понекад као "инстанца једнако вредна судијској"".