Strana: 192
► Ostali detalji

Новом роману и ауторовом прозном опусу заједнички су необични, упечатљиви ликови. Листа чудака, нека врста галерије понижених и увређених једне епохе о којој се недовољно мисли у нас. Листа симпатичних, блесавих и надахнутих, провокативних лудака којима је насељено некадашње тужно пребивалиште несуђеног краља Србије. Како тој несуђености краља, овога пута Карађорђевића ваља увек приписати и нешто од дилема ширих, неперсоналних размера, то Павиљон, као реинкарнација својеврсног брода лудака добија на значају. Павиљон је заправо Србија, што је боље рећи но обрнуто написати.

Александар Јерков
Краљевски павиљон није прича о болници у буквалном значењу те речи него о ширем друштвеном контексту који подсећа на психијатријску установу. Писац овога пута иде у дубину, у потрази за коренима наших заблуда.

Владимир Кецмановић
У свету који се колеба између историје и халуцинације, читаоцу се нуди ретко искуство – да се смеје, ужасава и препознаје. Краљевски павиљон открива да је лудило можда само друго име за истину. Поетичан и подругљиво мудар, писац нам представља јунаке као одјек народа затвореног у сопственом безумљу. Ово је психолошки роман, оштра сатира о нашој потреби да верујемо у сопствену узвишеност.

Славиша Павловић
Краљевски павиљон је роман о људима који су изгубили све, осим способности да мисле и осећају. Пацијенти у Павиљону имају своју правду и често више разума него људи напољу. Нормалан свет изван Павиљона за њих је корумпиран, празан и без икакве моралне вертикале. Управо у том контрасту лежи друштвена трагика – свет у коме је лудница постала једино место здравог разума.

Стефан Марковић