Аутор: Миодраг А. Јовановић
Страна: 123
► Остали детаљи

Дуго се већ бавим темом сецесије, а један од плодова тог рада била је и књига Цонститутионализинг Сецессион ин Федерализед Статес – А Процедурал Аппроацх. У тој књизи заступао сам тезу да у случају постојања кредибилног сецесионистичког покрета, политичка разборитост налаже либерално-демократским државама да конституционализују процес могућег отцепљења дела своје територије. Један од аргумената у прилог тој тези јесте да је, у ситуацији бројних контроверзи у вези са тумачењем међународног права на самоопредељење, за такве државе боље да то питање реше уставноправним инструментима, него да дозволе његову интернационализацију. Сведоци смо да би стратегија конституционализације могла бити примењена у случају најављеног шкотског референдума о независности, а сличан сценарио прижељкују и победници на недавним изборима за регионалну каталонску скупштину.У поменутој књизи не разматрам косовски случај – штавише, реч Косово се помиње само једанпут. Разлог за то је врло једноставан. Напред наведена аргументација односи се превасходно на оне друштвено-политичке контексте у којима сецесионистички захтеви још увек могу да се реше уставноправним путем, на миран начин. У тренутку писања те књиге, таква могућност је у погледу решења косовског случаја била бесповратно испуштена. Није посве сигурно да је она икада и била реална, али није згорег подсетити да је експертски тим, окупљен око Београдског центра за људска права, изашао 1997. у јавност са текстом – Уставне претпоставке за демократску Србију, у којем је предложен модел каскадног референдумског изјашњавања грађана на свим нивоима – Република, Покрајина, општина – који је, у крајњем исходу, могао водити посебном, асиметричном уставноправном статусу Косова и Метохије. Истовремено, општине које би се изјасниле против таквог статуса, а у којима већину чини неалбанско становништво, имале би право да се издвоје из састава Покрајине. Предлог, међутим, није подржала чак ни тадашња српска опозиција, а сви доцнији догађаји довели су до тога да се косовско питање измести са уставноправног на међународноправни ниво одлучивања. Показује то и скорашњи, мало је рећи контроверзни, Бриселски споразум. На том нивоу ће се поменуто питање и надаље решавати.