Аутор: Хуаи Нан Це
Страна: 132
► Остали детаљи

Ово је дело које се најчешће приписује великом патрону уметности и филозофије, Лиу Ану, или принцу од Хуаи Нан Цеа. Настало у II веку п.н.е., ово дело је заправо прозивод групе аутора, осам водећих књижевника и филозофа тог доба, односно таоиста који су се окупљали око принца од Хуаи Нан Цеа. Они су проучавали филозофију Лао Цеа и Чуанг Цеа, и посебно су се занимали за теме као што су Тао, Љубав, праведност, ву веи (не-делање), празнина, спокој, природност, једноставност...

"Древни краљеви нису носили круну нити краљевску одору док су управљали царством. Бринули су о људима и нису се користили понижавајућим казнама. Народу се радије давало него што се од њега узимало. Краљевству није сметало одсуство краљевских симбола, пошто је народ ценио врлине краљеве личности. Током тог периода, јин и јанг беху у хармоничном садејству, а Креација је напредовала. Могло се гледати у гнезда, птице су се могле мазити. Дивље звери су пратиле људе и могле су се држати у крилу. Какву је потребу тада владар имао за везивањем широких појасева и прављењем симбола моћи, као што је круна?"

Из садржаја:

Космички Дух, Тао
Почетак и стварност
Живот и душа, или чувар живота
Природни закон
Одговор материје на кретање Космичког Духа
Утицај Космичког Духа на универзум
Вештина војсковођа и спречавање анархије
Напор (настојање) и дужност