Autor: Милан Звездановић
Strana: -
► Ostali detalji

Традиционални однос између акционара, менаџера и осталих стејкхолдера
редефинисан је развојем тржишта корпоративне контроле. Деловањем тржишта корпоративне
контроле, опортунистичко и неефикасно понашање менаџмента сада се може превазићи
преузимањем предузећа. Промена у контроли управљања пре-дузећем омогућава стицатељском
предузећу да смени ме-наџере који не раде у интересу акционара и коригује погрешне
одлуке о алокацији ресурса, што ће обезбедити мање одступање понашања менаџмента
од максимизације благостања акционара. Што је јаз између стварних и потенцијалних
резултата пре-дузећа већи, стицатељи ће упућивати јаче претње, а што је претња стицатељског
предузећа озбиљнија, менаџери ће се више трудити да максимизирају вредност предузећа,
јер преузимање може резултирати њиховом сменом.


Поред јавне понуде и стицања контроле путем борбе заступника,
предузећима заинтересованим за преузимање другог предузећа на располагању су и друге
стратегије „напада“ на циљну фирму – куповина акција на отвореном тржишту капитала,
куповина блока акција, куповина акција које недостају стицатељу за остваривање контроле
(тоехолд) и преговори о купопродаји. С друге стране, како би се заштитили од смене,
менаџери могу спроводити одређене радње које онемогућавају алтернатив-ном тиму менаџмента
да изврши преузимање предузећа. Употребом дефанзивних стратегија финансијског реструктурирања
менаџмент обезбеђује заштиту од утицаја тржишта корпоративне контроле. Такође, менаџмент
може користити и друге стратегије као што су измене у статуту предузећа, емитовање
права, склапање споразума са потенцијалним купцем о „замрзавању“ власништва у циљном
предузећу и вођење судских спорова.